Gotovo trećina firma u Srbiji posluje bez radnika, dok je onih sa jednim zaposlenim u 2020. godini bilo 23.313, prenosi portal Vesti online.
Najveći broj privrednih društava bez ijednog zaposlenog bavi se trgovinom na veliko i malo, a za njima slede prerađivačka industrija, naučne, stručne, inovacione i tehničke delatnosti.
Prema izveštajima Agencije za privredne registre, društva bez zaposlenih pretežno su mikro veličine, kojih je 31.188, tako da oni čine 99,1 odsto od ukupnog broja (31.465). Znatno je manje malih firmi – 249, dok je srednjih 20 i velikih osam.
Njihov ukupni poslovni prihod u 2020. iznosio je 152.646.806 dinara. Budući da neka od tih preduzeća dobro zarađuju, to može biti signal za moguće poslovanje u sferi sive ekonomije.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, kaže da postoji više razloga zašto se u Srbiji već godinama osnivaju firme bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim.
„Nestabilnost u poslovanju i finansijski problemi mnogih velikih preduzeća navode vlasnike da otvaraju dodatne manje firme, kako bi preko njih mogli da nastave da rade i zadrže klijente koji će uvek pre izabrati manju preduzetničku firmu za saradnju, jer je usluga za 20 odsto jeftinija pošto ne moraju da plate fakturisani PDV. Tako da vlasnici većih preduzeća osnivaju manje preduzetničke radnje bez radnika i novim klijentima fakturišu usluge sa te manje firme“, otkriva Rajić, piše Politika.
Ipak, u Srbiji zabrinjava podatak što je takvih preduzeća 29,7 odsto od ukupnog broja registrovanih. Postoji niz zemalja u EU u kojima nije ni moguće osnovati firmu bez zaposlenih. Tamo gde je to izvodljivo taj procenat najčešće ne prelazi četiri odsto svih kompanija.
„To je alarm za nas, jer u slučaju da takva preduzeća imaju veliki promet, ostaje pitanje čime se mnoga od njih bave. Jer, kroz takve firme se često ubacuje i kapital koji treba proveriti. To je onda pitanje za poreske organe, kako one funkcionišu bez zaposlenih, odakle je poreklo kapitala. Inače, Savet računovođa i revizora je još 2012. godine, kada je u Srbiji bilo 12 do 13 odsto takvih firmi od ukupnog broja, skretao pažnju poreskim organima na problem“, podseća Rajić.
Da postoje različiti motivi zbog kojih neko osniva preduzeće bez radnika smatra i prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
„Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene jednokratne poslove, u što kraćem roku, poput izgradnje zgrade, pa da se vrate u svoje primarno zanimanje. Ipak, nekada se to čini da bi se izbegle poreske obaveze“, navodi prof. Arsić.
Prema njegovom mišljenju, broj od tridesetak hiljada takvih firmi u Srbiji ne može biti sporan sve dok one regularno posluju, dok ne služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod „sivu zonu”.
„Troškovi formiranja firme su inače mali, što je dobro, jer ne treba ljudima otežavati da pokrenu preduzeće, ali ih zato treba redovno kontrolisati, otkrivati i kažnjavati one koji su utajili porez. Ipak, sama činjenica da firma radi bez zaposlenih nije dokaz da je reč o nekoj prevari“, napominje prof. Milojko Arsić.
