Često sebe poredim sa trulom jabukom. Spolja sam prekrasna, sočna i snažna, a iznutra trulim. Drugi to ne vide.
Ovako Mina Julardžija, koja ima dvadeset godina i naizgled je obična mlada devojka, student prve godine socijalne politike i socijalnog rada na Filozofskom fakultetu u Nišu, počinje svoju životnu ispovest.
Naime, Mina boluje od cistične fibroze. To je retko i neizlečivo, hronično i progresivno, plućno oboljenje, koje joj je dijagnostikovano sa godinu i po dana.
“Kada me neko pita da govorim o svojoj dijagnozi, uvek se trudim je približim ljudima bez stručno medicinskih naziva, pa uglavnom CF slikovito predstavljam ovako: Zamislite da dišete tokom celog dana na cevčicu. Sada zamislite da ćete tako disati ceo život, e tako dišemo mi oboleli od ove bolesti”, objašnjava ona.
Cistična fibroza stvara gusti i lepljivi sekret koji napada prevashodno pluća, a zatim i ostale organe, što dovodi da upala, infekcija, novih dijagnoza, a vremenom do smanjenja funkcije pluća, propadanja organa i samim tim celog organizma.
“Moj dan počinje inhalacijama, insulinom, lekovima, enzimima, vitaminima, grohotnim kašljem, a završava se isto tako. Jedan začarani krug višečasovne terapije koja ni ne pomaže, već mi samo dozvoljava da tog dana i nekako mogu da dišem. Na kiseoniku, hvala Bogu, ne moram da budem svakodnevno, trenutno sam na ispitivanju i utvrđivanju da li mi je isti neophodan i kod kuće. Za sad sam na kiseoniku samo u bolnici prilikom pogoršanja stanja”, dodaje ona.
Kada kaže naizgled obična devojka, misli na to da deluje sasvim zdravo i da niko ne može ni da pretpostavi kakvu zapravo bitku bije već dvadeset godina unutar svog tela.
Ona ističe da je sam život čini srećnom, trudi se da uživa u svakom trenutku, uprkos dijagnozi koja ume dosta lepih trenutaka da pretvori u loše, a dobru stvar, koju je pak ova bolest naučila, jeste da živi za taj trenutak, da ga oseti i da mu se prepusti.
Ostatak teskta pročitajte OVDE.
