Nakon pisanja našeg portala o tome kako radnici dežuraju ispred ulaza u izraelsku fabriku „Wood feel“ u Kuršumliji jer im nije isplaćeno četiri plata niti su im plaćene radne subote a vlasnik iznosi mašine iz pogona, tokom vikenda, oni su dobili pretnje od fabrike da je ugrožavaju.
Pojedini radnici dobili su i obaveštenje o otkazu, ali retroaktivno, odnosno da im je radni odnos prestao jula meseca, iako i dalje rade.
“Ovo je takav pritisak da ja nemam reči. Prvo je stiglo to preteće obaveštenje da će da nas tuže, jer čuvamo fabriku, a onda evo meni lično i rešenje o otkazu u kojem piše da mi je radni odnos prekinut 27. jula ove godine! Čak piše da mi je taj otkaz napisan 21. oktobra. Da li je to normalno i da li može igde, samo kod nas da se retroaktivno pišu otkazi”, pita se Miloš Veličković, koji i zastupa svih deset preostalih radnika u ovoj fabrici.
On dodaje da je proverio i u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuršumliji i da se vodi kao zaposlen, kao i preostala četiri radnika koji su kao i Veličković na Viber grupi dobili obaveštenje o otkazu.
“Oni sada pokušavaju da papirima pokriju to što nam nisu dali te plate. E pa neće moći. Sada ne samo da tražimo zaostale plate, već i sve radne subote koje nam nisu plaćene, kao i godišnji odmor. Tokom dana prijavićemo i Inspekciji rada sve ono što se dešava”, dodaje Veličković.
On objašnjava da je sve vreme, tokom dve godine koliko je radila fabrika, koja je sa NSZ uzela pare za radnike, kao i subvencije države, vršila ogroman pritisak na one koji su bili zaposleni na određeno vreme. U njihovim ugovorima na primer piše da ukoliko poslodavac traži mora da se podvrgnu poligrafskom ispitianju, ako pokvare neku mašinu mora da plate odšetu u roku od 8 dana od 25.000 evra….
Mi smo probali da kontaktiramo generalnog direktora Aleksandra Liševskog i putem telefona i poslali smo mejl, ali on ne odgovara na naša pitanja i pozive.
Ova fabrika je dospela u javnost još 2018. godine kada je tadašnji potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković na televiziji sa nacionalnom frekvencom, bliskoj SNS vlasti rekao kako u Kuršumliji bukvalno cvetaju ruže, jer je došao Izraelac i otvorio fabriku. Svi u ovoj opštini danima su prepričavali tu izjavu i tražili fabriku, ali je nisu našli. Zatim je Slavko Ilić, koji je ugostitelj i nekadašnji odbornik u lokalnoj skupštini, a sada član Glavnog odbora Stranke slobode i pravde iz Kuršumlije ponudio svoju kafanu onome ko nađe fabriku. To naravno u tom momentu nije bilo moguće, jer ona i nije počela sa radom. Tek skoro godinu dana nakon toga otvorena je, ali za samo 36 radnika. Od pre dvadeset dana spala je na deset radnika, a tada je krenulo iseljavanje mašina. U međuvremenu, oni koji su dobili otka nisu odjavljeni, jer, kako sumnjaju radnici, za njih se još uvek uzima novac po raznim osnovama sa NSZ. Zato su dežurali ispred fabrike kako bi sprečili da se izvezu preostale mašine.
B.Roganović