Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi. Oni testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Za razliku od gmizavaca i riba, koji obično redovno menjuju svoje zube, široko je prihvaćeno da ljudima i većini drugih sisara rastu samo mlečni, a potom stalni zubi i da se tu ciklus nicanja zuba završava.
Ali ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije, kaže dr Katsu Takahashi, šef oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki.
Njegov tim je pokrenuo klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto u oktobru, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast ovih skrivenih zuba.
To je tehnologija „potpuno nova“ u svetu, rekao je Takahaši za AFP.
Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.
Dakle, „obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti“, rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.
Testovi na miševima i tvorovima ukazuju na to da blokiranje proteina zvanog USAG-1 može da probudi treći set zuba, a istraživači su objavili laboratorijske fotografije izraslih zuba kod životinja.
U studiji objavljenoj prošle godine, tim je rekao da je njihov „tretman antitelima kod miševa efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“.
Za sada, stomatolozi daju prioritet potrebama pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.
Kaže se da ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem, a u Japanu često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili velike prazne prostore u ustima, rekao je Takahaši.
Lek je stoga prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da ga učine dostupnim već 2030. godine.
Angrai Kang, profesor stomatologije na Univerzitetu Kvin Mari u Londonu, zna samo za još jedan tim koji teži sličnom cilju upotrebe antitela za ponovno izrastanje i regeneraciju zuba.
„Rekao bih da grupa Takahaši prednjači“, rekao je za AFP stručnjak za imunotehnologiju, koji nije povezan sa japanskim istraživanjem.
Takahašijev rad je „uzbudljiv i vredan njegovog praćenja“, rekao je Kang, delom zato što se lek protiv antitela koji cilja na protein skoro identičan USAG-1 već koristi za lečenje osteoporoze.
„Trka za regeneraciju ljudskih zuba nije kratak sprint, već po analogiji skup uzastopnih ultramaratona“, rekao je on.
