Vesna Rakić-Vodinelić je srpska pravnica, političar i profesor. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu na kome je: diplomirala, zaposlila se, magistrirala, doktorirala, radila kao profesor i sa koga je otpuštena 1998. godine zbog neslaganja sa Miloševićevim represivnim Zakonom o univerzitetu.
Nakon toga postaje profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu 2002. godine. Između 2007. i 2010. je bila dekan tog fakulteta. Nalazila se na čelu ekspertske grupe za reformu pravosuđa Crne Gore. Dopisni je član Međunarodne akademije za uporedno pravo u Parizu. Objavila je više od 150 radova u Srbiji i inostranstvu. Bila je predstavnica pravnog tima predsedničkog kandidata Saše Jankovića na izborima 2017. godine.
Od pre par godina profesorka i ja, zajedno sa Savom Manojlovićem, pripadamo Skupštini slobodne Srbije. Imao sam ogromnu čast i zadovoljstvo da prošlog meseca zajedno popijemo kafu i upoznamo se.
Poslao sam joj mail sa svojom biografijom i slikom, a ona mi je odgovorila:
„Poštovani, sve sam pregledala, valjda ću vas prepoznati … Meni bi odgovaralo u 12h, kafić Lamartin, Đorđa Vajferta 30. To mi je blizu, a ja spadam u vašu nadležnost. Gonartroza. Pozdrav, Vesna RV.“
Bio sam ushićen i u neverici da je moja upornost urodila plodom.
Upoznavanje smo započeli čestitanjem rođendana koji joj je bio nekoliko dana ranije, 01.novembra. Nisam odoleo, a da joj ne izložim svoju ideju Švajcarizacije Srbije. Za mene je bilo sasvim neočekivano i nestvarno kada me je profesorka u potpunosti podržala i obrazložila zašto je to dobro i ostvarivo. Tri puta sam u neverici morao da je molim da mi ponovi. Nisam verovao sopstvenim ušima. Predložio sam joj da tu temu obradi serijom tekstova na sajtu „Peščanik“.
Prošle nedelje smo profesorka i ja ponovo razmenili mejlove. Povod je bio drugačiji.
AR:
„Juče mi je stiglo obaveštenje da se javim po „pismo“ u Policijsku upravu Leskovac. Radi se o prekršajnoj prijavi zbog blokade saobraćajnice. To ću regulisati sa najvećim zadovoljstvom! Biće mi to najpametnije utrošen novac u životu. Pozdrav svima u Skupštini slobodne Srbije!“
VRV:
„Hvala lepo. Priupitajte ipak ko Vas je i kako identifikovao, tražite uvid u spise. Ako je identifikacija izvršena putem kamere, tražite da se taj dokaz ne izvede jer je pribavljen protivzakonito. Ako Vam ipak izdaju prekršajni nalog, uložite prigovor. Malo se prokonsultujte sa nekim advokatom u Leskovcu. Srećno, pozdrav, Vesna RV.“
AR:
„Hvala Vam na dobronamernim savetima! Moj slučaj je nešto drugačiji jer sam ja objavio i preko fb i za medije da sam učestvovao u blokadama i to javno opravdavao i zastupao. Objavljivao sam i svoje fotografije sa blokade. Ja nemam nikakvu dilemu šta treba da radim, a imam i razumevanja za našu policiju. Mi smo mala sredina, svi se znamo, učestvovao sam u Leskovcu u demonstracijama „Stop krvavim košuljama!“ i „1od 5 000 000″ i ugrozio bih svoje dostojanstvo ako bih pokušao da vrdam. Mene je Bog već prekomerno nagradio i učinio najbogatijim Leskovčaninom jer za pravnog savetnika imam najboljeg pravnika Srbije. Hvala Vam na svemu! Pozdrav!“
VRV:
„U redu, u pravu ste. Nisam znala za okolnosti. Naravno platite, ali ipak napomenite da su i neprijavljene demonstracije dopuštene po Zakonu o okupljanju građana. Pozdrav!“
AR:
„Ja se pomalo bavim i pisanjem tekstova za medije. A dešava se i da drugi pišu o meni. Tako me je Sergej Trifunović pomenuo u svojoj tek objavljenoj knjizi. Da li mi dozvoljavate da našu prepisku iskoristim za neki tekst i objavim je? Mislim da bi to zanimalo moje južnjake. Pozdrav!“
VRV:
„Naravno, ako ima ičeg zanimljivog.“
Ako stepropustili...
A onda sam sinoć saznao nešto najnovije! Neke vesti čoveku ulepšaju dan, neke ulepšaju godinu, a neke ulepšaju život! Profesorka ustavnog prava Pravnog fakulteta u Nišu, Maja Nastić, mi je poslala link za vest:
„Dekanu Pravnog fakulteta iz Niša, Goranu Obradoviću, i jednoj prodekanki, stigli su na kućnu adresu prekršajni nalozi zbog ometanja saobraćaja tokom ekološkog protesta 11. decembra u tom gradu.
Dekan Obradović najavljuje da neće platiti polovinu kazne u ostavljenom roku i da hoće da ide na sud.
On će uputiti dopis Prekršajnom sudu u Nišu, pošto tako nalaže Zakon o prekršajnom postupku, jer želi da njegov advokat vidi dokaze na osnovu kojih je dekan postao pešak-prestupnik.
On želi da sazna koje validne dokaze policija ima i koja su dokazna sredstva upotrebili.
Policija u uniformama nije bila prisutna na skupovima. Problematično je to što ovih dana prekršajne naloge dobija veliki broj građana Niša koji se sa policijom nije sreo, a pravnici pitaju – na koji se zakoniti način utvrdjivao identitet učesnika protesta, tvrdeći da takav način – ne postoji.
Po svemu sudeći, Vulinova policija ne poseduje pravno dozvoljene dokaze.
Iz Policijske uprave u Nišu nisu odgovorili na dopis medija u kome je zahtev da objasne koju su tehnologiju koristili za prepoznavanje učesnika ekoloskih protesta 4. i 11. decembra.“
Živimo u zemlji u kojoj je sve okrenuto naglavačke.
Diletanti su na najodgovornijim državnim i društvenim funkcijama.
Dva pravnika početnika, Vladimir Đukanović i Aleksandar Vučić, pišu naš novi Ustav umesto da to rade profesori sa katedri za ustavno pravo državnih univerziteta.
Profesori univerziteta i instituta svih oblasti su gurnuti na periferiju društvenih zbivanja umesto da budu u epicentru.
Udruženje građana „I ja se pitam!“ je sebi dalo zadatak da pomogne u sastavljanju rastavljenog, u srastanju polomljenog, u ispravljanju grbavog, u vraćanju najboljih ljudi Srbije, pešaka-prestupnika, na mesto koje zaslužuju.
U epicentar!
“Tvrd je orah voćka čudnovata,
ne slomi ga, al’ zube polomi!
Nije vino pošto priđe bješe,
nije svijet ono što mišljaste.“
„Kome zakon leži u topuzu,
tragovi mu smrde nečovještvom.
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tiranin na slaba čovjeka;
al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetlija!“
„Bez muke se pesma ne ispoja,
bez muke se sablja ne iskova!“
Usra.. se!