Nikad mi nisu bile jasne euforije oko Nove godine. I ove katoličke, a i one naše Pravoslavne. Nikad nisam razumeo te planove za N.G, velika očekivanja, spremanja, gotovo odlazak na Mesec da bi to ispalo nešto predobro.
U danu nakon toga mi nikad nije bilo jasno šta smo to toliko slavili. Shvatam da je jedino na kalendaru datum promenjen i da su mi prethodne noći svi prijatelji (a i poneki učtivi neprijatelj), poželeli ono PUNO ZDRAVLJA, LJUBAVI, PARA I SREĆE.
Kad prespavam vidim da pare nisu pale s neba, zdravlje nepromenjeno (ako ne računam mamurluk od nekog dobrog vina), ljubav u istim količinama, sreća na istom nivou kao i pre.. Čekaju me iste obaveze..
Sve isto, sem što je TV program postao šareniji nego obično kao i to da ne mogu narednih 7 dana da odem do prodavnice a da ne nabasam na nekoga ko će onako ljudski da me izljubi i čestita tu famoznu N.G.. Do 21. januara sam sve u nekim željama, čestitkama i pozdravima.
A ako analiziram provod koji mnogi nazivaju „najluđa noć“, odmah mi padnu na pamet bar deset luđih i neponovljivih provoda tokom godine koji su se desili u vreme kad se ništa posebno ne obeležava.
Sve u svemu, zdravi i spokojni dočekajte Božić koji nam dolazi i ako ne razumete novogodišnje euforije kao i ja, ne brinite.
Niste nikakvi čudaci. A i imate verovatno nekog oko sebe ko to razume, pa ako vas zanima, pitajte da vam objasni.
p.s. Ne volim ni Deda Mraza koga forsiraju u ovo doba i baš mi je drago što nemam ni jednu sliku iz detinjstva s tom debelom lagarijom, koja je nametnuta ovom društvu kao i mnoga druga pomodarstva koja su došla s nekih strana sveta, a nemaju nikakve veze s našom tradicijom i kulturom. Ajd, u zdravlje!
Ako stepropustili...
