Građani Srbije na republičkom referendumu danas odlučuju o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.
Glasačka mesta su otvorena u sedam časova ujutro, a zatvoriće se u 20 časova.
Na jugu Srbije pravo glasa na referendumu ima 231.831 Nišlija, 115.873 Leskovčana, Vranju 69.173 glasača, a u Topličkom okrugu 72.223 osobe.
Referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“, a građani mogu da zaokruže „da“ ili „ne“.
Ukoliko se promene usvoje, prema tvrdnjama vlasti u Srbiji, politika bi bila isključena iz izbora sudija i tužilaca, a srpsko zakonodavstvo bi se uskladilo sa evropskim.
Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU).
Uspeh referenduma nije uslovljen cenzusom, odnosno nije određen najmanji broj birača koji treba da izađe na glasanje.
Odluka doneta na referendumu je obavezujuća – promena Ustava se usvaja ako je za nju glasala većina izašlih birača.
GDE SE SVE GLASA
Referendum u Srbiji održava se na više od 8.000 glasačkih mesta, na kojima građani inače glasaju na izborima.
Glasanje se odvija u danima kada se u Srbiji beleže rekordni brojevi zaraženih korona virusom, a RIK je doneo uputstvo za glasanje u uslovima epidemije.
Uputstvom je određeno kako se dezinfikuje glasačko mesto, procedura tokom glasanja i uslovi zaštite od korone – pored ostalog, obavezno je da svi na biralištu nose zaštitne maske.
Utvrđena su i pravila za glasanje van glasačkog mesta za građane zaražene koronom ili u karantinu. Njima članovi glasačkog odbora dolaze ispred ulaznih vrata gde se obavlja glasanje.
U sredinama gde žive Srbi na Kosovu nema biračkih mesta, a Republička izborna komisija odlučila je da glasači sa Kosova i Metohije na referendumu o ustavnim promenama glasaju u Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju, s obzirom da Priština ne dozvoljava bilo kakvo drugačije glasanje, osim u prostorijama Kancelarije za vezu u Prištini ili preko pošte.
ŠTA SE MENJA U USTAVU
Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu – to je ocena vlasti u Srbiji, čiji su poslanici u Skupštini izglasali promene Ustava koje treba da se potvrde na referendumu.
Sudije i tužioce neće birati Skupština Srbije, kao što je to do sada bio slučaj, već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST).
Mandat sudija i javnih tužilaca biće stalan – od dolaska na funkciju do odlaska u penziju.
Smatra se da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca nezavisni organi, koji obezbeđuju i garantuju nezavisnost pravosuđa.
Sa izmenama Ustava, članovi Visokog saveta sudstva i tužilaštva – po 11 u oba saveta, biće izabrani po novoj proceduri.
Da „opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava“ bio je stav institucija Evropske unije u pređašnjim izveštajima o Srbiji.
Kritičari iz dela stručne javnosti u Srbiji smatraju da bi i nakon usvajanja izmena mogao da postoji politički uticaj na pravosuđe – kroz članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva koje bira Skupština.
Primedba je i što Vrhovnog javnog tužioca, što je najvažnija tužilačka funkcija u državi, i dalje bira parlament.
