Ukoliko je neko radio u našoj zemlji, ali i u jednoj ili više drugih država u kojima ima radni staž, zahtev za obračun penzije podnosi onoj u kojoj živi. Uz zahtev za inostranu penziju važno je navesti sve države u kojima je ostvaren neki staž i to dokazati dokumentacijom.
Penzionerka koja je godinama radila u Italiji, a ima i deo staža u Srbiji, u penzijskom fondu je htela da proveri da li se godine sabiraju ili u svakoj od zemalja treba da ima ispunjen uslov za penziju. Takođe nije znala da ne mora posebno da se obraća i jednom i drugom penzijskom fondu. Dovoljno je bilo što je došla u srpski. Tu su joj objasnili da nije potrebno da zahtev šalje u Italiju, bez obzira na to što tamo ima više staža, niti će ako sakrije staž u Srbiji imati veću penziju iz Italije, prenosi portal Biznis.rs.
Bilo je slučajeva da pojedini osiguranici neposrednim podnošenjem zahteva za penziju nisu prijavljivali srpski deo staža zbog pogrešnog očekivanja da bi domaća penzija mogla nepovoljno da utiče na iznos inostrane, objašnjavaju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Naša zemlja ima zaključene ugovore o socijalnom osiguranju sa 31 državom kojim je način obračuna i isplate penzije regulisan. Cilj međunarodnih sporazuma je upravo u tome da se olakša ostvarivanje prava na penziju, te se zahtev podnet u jednoj državi smatra zahtevom u svim državama.
Ima i onih koji su radili u pet različitih zemalja. Ali ako postoji konvencija dovoljno je da se prijave za penziju samo u svojoj državi, napominju iz Fonda PIO. Oni koji su radili ili rade u zemljama sa kojima Srbija nema konvenciju moraće direktno da se obrate tamošnjim fondovima za penzijsko osiguranje.
Zahtev za penziju isključivo se podnosi u zemlji gde budući penzioner ima prebivalište, ali je važno da se navedu sve države u kojima je ostvaren neki staž što je neophodno da se dokaže priloženom dokumentacijom.
Od ukupnog broja penzionera u Srbiji (1,7 miliona) inostranu penziju svakog meseca dobija 145.300 najstarijih građana. Najviše penzionih čekova stiže iz Nemačke (35.616), Hrvatske (32.836), Austrije (23.369) i BiH (21.800). Prosečni iznosi viši su u većini zemalja iz kojih naši najstariji građani dobijaju penzije.
Upitani šta ako neko nema sve dokaze o inostranom stažu iz Fonda PIO odgovaraju da je potrebno u zahtevu što preciznije navesti podatke o poslodavcu i tačna mesta i periode rada. Ovo se odnosi na zaposlenje, ali i na obavljanje samostalne delatnosti, ili na bilo koji rad koji važi prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.
Obaveza Fonda PIO je da pre svega utvrdi staž u Srbiji, pa ako je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje penzije fond će doneti rešenje i utvrditi pravo na takozvanu samostalnu penziju.
Za ovakvu prinadležnost staž ostvaren u inostranstvu nije potrebno uračunavati, pa zato i nije neophodna prethodna potvrda od inostranog penzijskog fonda. Po donošenju rešenja u sve države u kojima je ostvaren staž uputiće se obaveštenje o zahtevu, uz potvrdu staža iz Srbije, kao i obaveštenje o konačnom postupku.
Iz Fonda PIO naglašavaju da na osnovu dokumentacije inostrani penzijski fond sprovodi postupak prema propisima te države i na osnovu toga odlučuje o pravu na penziju. To što su ispunjeni uslovi za prinadležnost u Srbiji ne znači da su ispunjeni i u inostranstvu. Moguće je i obrnuto. Da se zbog povoljnijih uslova za penzionisanje ostvari inostrana, ali ne i domaća penzija.
U slučaju da budući penzioner dobije srpsku, ali ne i inostranu penziju, potrebno je da po ispunjenju uslova za inostranu prinadležnost ponovo podnese zahtev i to opet u državi u kojoj živi, bez obzira na to što je reč o penziji iz strane zemlje.
Kako su nedavno iz Fonda PIO pojasnili za medije, načinom obračuna isključuje se mogućnost umanjivanja penzije iz inostranstva.
Sa svakom državom sa kojom Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, pitanje osiguranika se pojedinačno rešava. Kada se ukupan staž kao uslov za penziju potvrdi, rešenje i visinu iznosa penzije donosi svaka zemlja posebno prema podacima o zaradama i stažu ostvarenom u toj zemlji.
“Ukoliko je reč o srazmernoj penziji sve države primenjuju sličan princip prilikom obračuna visine penzije. U obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji. Zatim se visina penzije određuje kao da je sav uračunat staž navršen u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju. Tako se isključuje mogućnost da, na primer, niže zarade u Srbiji umanje neku drugu penziju”, navode naši sagovornici iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ukoliko je pak budući penzioner radio u Srbiji, a kada je stekao uslov za penziju živi u drugoj državi, on zahtev za penziju podnosi u penzijskom fondu te države koja će zahtevom o tome obavestiti srpski Fond PIO, kažu u fondu.
“Iznos prosečne penzije koju Fond isplaćuje u inostranstvo je 11.421 dinara, prema podacima iz 2020. godine. U bivšim republikama SFRJ iznos prosečne penzije je 11.859 dinara, a u ostalim inostranim zemljama 9.790 dinara. Tokom 2020. godine za teritoriju bivše SFRJ je transferisano preko 59,5 miliona evra, a ove prinadležnosti isplaćuju se mesečno, u tekućem za prethodni mesec”, navode iz Fonda PIO.
