Počele da stižu presude: Država dozvolila bankama da oderu građane!

Građani će ipak morati bankama da vrate sve što su naplatili, kao i da isplate troškove banaka (ovog puta stvarne troškove) u iznosima od 400,500e i više, a u prilog tome govore i presude koje su počele da pristižu od strane Vrhovnog kasacionog suda.

Kako smo već pisali, nakon izmene pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda da banke koje posluju u Srbiji imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), oko 200.000 građana koji su tužili banke, moraće bankama da isplate oko 90 miliona evra za sudske troškove.

U presudi jedne građanke koja je dostavljena rešetki, ona će morati da plati 46.250 dinara samo na osnovu odluke VKS, a advokati upozoravaju da najgore tek sledi nakon 3. aprila jer, kako tvrde, napisane presude tek čekaju da budu dostavljene i objavljene.

“Ovo je jedna od mnogih presuda najvišeg suda RS kojima su preinačene prvostepene i drugostepene presude. Bez ikakvog osnova i razloga unešen je potpuni nemir i pravna nesigurnost u naše pravosuđe i to u svim predmetima vezanim za ovu oblast, a pod jakim pritiskom krupnog kapitala i moći banaka. Po mom mišljenju i tada kažem i sada, tog trenutka smo u potpunosti izgubili i ono malo pravne države. Sudi se po stavovima a ne zakonima! Nažalost iako je advokatura ustala, bila spremna na potpunu obustavu rada na neodređeno vreme, odjek, podrška i protest građana nisu postojali. A zajedno možemo sve, pojedinačno vrlo malo. Kada prinudna naplata zakuca na vrata biće kasno”, komentariše za Rešetku niški advokat Andrija Krasić.

Ako je do sada bilo različitih tumačenja stava Vrhovnog kasacionog suda VKS povodom zakonitosti naplate bankarskih provizija prilikom odobravanja kredita, dileme više nema – banke imaju pravo da ih naplaćuju. To jasno stoji u novousvojenoj dopuni prethodnog pravnog stava koji je ovaj sud doneo još 2018. godine i koji su do sada i banke i dužnici tumačili svako u svoju korist.

Isto se odnosi i na naplatu premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita NKOSK. U oba slučaja, banke imaju pravo da naplaćuju ove troškove prilikom odobravanja kredita pod uslovom da su u ugovoru jasno naznačeni. Eksplicitno je pojašnjeno da banke ne moraju ni da navode strukturu svojih troškova.
Banke, takođe, imaju pravo i na naplatu premije osiguranja stambenog kredita kod NKOSK.

„Pravno je valjana odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod NKOSK, pod uslovom da je ta obaveza jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog i nominalnog iznosa u ponudi. Banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita“, navodi Vrhovni kasacioni sud.

I ovaj Pravni stav usvojen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16. septembra prošle godine.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!