Najveći deo građana Srbije, najviše novca troši na hranu, koja je i najviše poskupela.
„Kako bi zaštitila standard, Vlada iz meseca u mesec produžava ograničenje cena osnovnih životnih namirnica. Ekonomisti ocenjuju da to gura na gore one cene koje nisu zamrznute, a udruženja potrošača i poljoprivrednici za visoke cene krive trgovce i njihove marže“, prenosi RTS.
Vlada je nedavno skinula ograničenje sa cena nekih vrsta svinjskog i pilećeg mesa. Uz ograničenje je išla i naredba trgovcima da smanje marže na to meso na 10 odsto. Na mlečnim proizvodima trgovci zarađuju mnogo više, tvrde poljoprivrednici.
„U ovim analizama koje smo radili videlo se da se trgovinski lanci ponašaju baš bahato. To se marže kreću od 30 do 50 odsto a recimo u Evropskoj uniji za te mlečne proizvode su 5 do 8 posto. I sad se mi pitamo šta radi naše udruženje potrošača, jer ovo je stvarno bezobrazluk da neko u zemlji sa tako niskim standardom se tako bahato ponaša da uzima veće marže nego u razvijenim evropskim državama“, kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve.
Šta i kako ko radi, trebalo bi da bude vidljivije uz Nacionalni savet za zaštitu potrošača koji je Vlada formirala pre par dana. Za sada, zarada trgovaca je poslovna tajna.
„Ja to zaista ne mogu da potvrdim, ali jedna je stvar marža a druga profitabilnost. Znate može da se desi da vi imate veliku maržu ali da imate nisku profitabilnost. Ako pogledate profitabilnost trgovinskih lanaca ona nije prevelika, i one snose posledice rata na istoku Evrope kao i proizvođači,“ rekao je ministar trgovine Tomislav Momirović.
Posledice snose i potrošači. Do kraja marta, po zamrznutim cenama kupovaćemo ulje, brašno, šećer… Ograničenje koje je skinuto sa pilećeg i svinjskog mesa nije dovelo do većih poskupljenja, negde su za nijansu i pojeftinila.
Momirović je napomenuo da moraju da se zaštite građani.
„Ta politika nije ni malo laka, svesni smo inflacije, i rasta cena ali se trudimo da obezbedimo pre svega za osnovne životne namirnice pristupačne cene za naše građane, ukinuli smo ograničenja na određene artikle. Ukoliko se stvore uslovi, ukinućemo za sve artikle jer naš cilj slobodno tržište, nije naš cilj kontrola cena – to jednostavno više ne prolazi nigde u Evropi. Mi mioramo da dopustimo tržištu da samo kontreliše cene kako je svuda u Evropi, istakao je ministar.
Stručnjaci kažu da je najvažnije da se država bori za dolazak novih trgovinskih lanaca. Trenutno, kažu, veći deo prometa hrane u prestonici kontrolišu samo dva velika igrača.
„Postoji čitav niz mesta u Srbiji koje su snabdevene od strane samo jednog lanca ili dva lanca. Tako da mi zaista možemo da vidimo kada se analiziraju podaci na lokalu između naših gradova postoje poprilične razlike. Kada se posmatra na primer osovina između Novog Sada i Beograda relativno su slične cene, a kada se udaljimo u neka manja mesta pritom ne mislim na sela i zaseoke nego na gradove koji imaju 30.000 i 40.000 ljudi onda vidimo da su tu cene iznad onih koje su u glavnom gradu, a to je opet problem nedovoljne konkurencije koja postoji na lokalnom tržištu“, kaže Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika.
Priznaju, slična je slika i u drugim zemljama Evrope pa i u Americi – mali broj velikih korporacija drže veći deo tržišta. U prednosti su ipak jer imaju jaka i uticajna udruženja potrošača.
Već 20 godina su cene hrane i hemije u Beogradu niže nego u Leskovcu, ali barem su im veće plate.
Ne kukajte. Od cega ce nas vucko da zivi?