Iskustva lokalnih izbora održanih 2026. godine pokazuju da se integritet izbornog procesa ne može posmatrati samo kroz sam izborni dan, već i kroz uslove političke konkurencije, mogućnost građana da slobodno formiraju svoju volju, dokumentovanje nepravilnosti i reakciju institucija.
O tome je bilo reči na panelu „Ko čuva lokalne izbore?“, održanom 18. septembra u DELI prostoru u Nišu, u okviru konferencije „Lokalna demokratija na delu“, koju organizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju.
Na panelu su govorili Sofija Mandić iz CEPRIS-a, Pavle Dimitrijević iz CRTA-e, advokat Veljko Milić i Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka.
Razgovaralo se o iskustvima lokalnih izbora 2026. godine, dokumentovanju izbornih nepravilnosti, pravnoj zaštiti biračkog prava, odgovornosti institucija, ali i bezbednosti građana, aktivista, posmatrača i članova biračkih odbora koji se uključuju u zaštitu izbornog procesa.
„Važno je da građani veruju da njihov glas može da bude odbranjen“
Govoreći o poverenju građana u izborni proces i njihovoj spremnosti da izađu na birališta, Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka istakao je da prethodna istraživanja pokazuju značaj dva faktora.
„Dva najvažnija faktora koja građani izdvajaju pri razmatranju izlaska na birališta jesu da njihov glas može da bude ‘odbranjen’ i da njihov glas može da utiče na izborni ishod“, rekao je Vučićević.
Učesnici panela ocenili su da sam izborni rezultat nije dovoljan za procenu kvaliteta izbora, već da je potrebno posmatrati i uslove u kojima je do njega došlo – od političke konkurencije i kampanje, preko rada izbornih organa, do postupanja institucija po prijavljenim nepravilnostima.
Dimitrijević: Nepravilnosti treba dokumentovati čak i kada institucije ne reaguju
Pavle Dimitrijević iz CRTA-e naglasio je značaj dokumentovanja nepravilnosti, čak i u situacijama kada izostane reakcija nadležnih.
„Čak i ukoliko izostane reakcija institucija, dokumentovanje je važno kako bi se u potpunosti razumeo određeni fenomen ili pojava nepravilnosti“, rekao je Dimitrijević.
Kao primer naveo je falsifikovanje potpisanih izjava birača kojima se pruža podrška izbornim listama.
Prema njegovim rečima, podaci koje su prikupljali posmatrači i istraživački novinari omogućili su da ovaj fenomen bude otkriven, nakon čega su, mimo formalnog izbornog postupka, pokrenuti i krivični postupci radi utvrđivanja odgovornosti overitelja.
Milić: Građani treba da znaju svoja prava
Advokat Veljko Milić govorio je o pritiscima, pretnjama i drugim oblicima ugrožavanja ljudi koji se javno angažuju tokom izbornog procesa.
Prema njegovim rečima, iskustva iz prethodnog perioda, uključujući lokalne izbore 2026. godine, pokazuju obrasce diskreditacije, pretnji i drugih pritisaka na političke aktere, građanske aktiviste i pojedince koji se javno angažuju.
„Građani treba da budu oprezni i spremni na ove situacije, ali ne i uplašeni. Pre svega, građani treba da znaju svoja osnovna prava. Javnost se pokazala kao dobar mehanizam zaštite“, rekao je Milić.
On je poručio da pretnje i druge oblike ugrožavanja treba dokumentovati i prijaviti nadležnim organima.
Ukazao je i na prava građana u situacijama legitimisanja, privođenja ili drugih policijskih postupanja, uključujući pravo da traže objašnjenje razloga postupanja, identifikaciju policijskih službenika i pravnu pomoć.
Mandić: „Izborni inženjering“ može da utiče na zainteresovanost građana
Sofija Mandić iz CEPRIS-a ukazala je da visoka izlaznost građana sama po sebi ne znači da su svi problemi izbornog procesa rešeni.
„Na lokalnim izborima smo videli koliko su ljudi motivisani da izađu na izbore. Izlaznost u pojedinim mestima bila je preko 70 odsto i to je izuzetno dobra vest. Loša vest je da smo videli da, uprkos tome, izborni inženjering još uvek može da ‘pojede’ takvu zainteresovanost. Za takvu situaciju mora da se nađe rešenje na predstojećim izborima“, rekla je Mandić.
Panelisti su posebno govorili o tome da izborni proces počinje mnogo pre otvaranja biračkih mesta – kroz uslove kampanje, mogućnost građana da slobodno formiraju političku volju, rad izbornih organa, evidentiranje nepravilnosti, postupanje po prigovorima i konačno utvrđivanje rezultata.
Ko štiti građane koji prijavljuju nepravilnosti?
Jedna od tema bila je i bezbednost ljudi koji učestvuju u zaštiti izbornog procesa – građana, aktivista, posmatrača i članova biračkih odbora.
Učesnici su ukazali na značaj toga da građani znaju kome mogu da prijave nepravilnosti, da takve događaje dokumentuju i da prate postupanje nadležnih institucija.
Istovremeno je istaknuto da odgovornost za integritet izbora ne može biti samo na građanima, posmatračima i članovima biračkih odbora, već da i institucije imaju zakonom utvrđene obaveze u zaštiti biračkog prava i postupanju po prijavljenim nepravilnostima.
