Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, ali se i dalje smatra delimično slobodnom državom, pokazuje najnoviji izveštaj nevladine organizacije Fridom haus, prenosi Glas Amerike (VOA).
Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali je Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, navodi se u izveštaju „Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju“.
Fridom haus navodi da su se tokom 2022. dogodila brojna kršenja sloboda okupljanja, uključujući nasilnu represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa vladom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao je održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog „pretnji desničarskih grupa“. I pored zabrane, hiljade LGBT aktivista učestvovalo je u neformalnoj paradi, konstatuje Fridom haus.
“Predizbornu kampanju su obeležila medijska pristrasnost i optužbe na račun zloupotrebe javnih resursa. Predsednik Vućić se pojavljivao kao šef države i stranke SNS, što je značilo veliku medijsku prisutnost i činilo nejasnim u kojoj ulozi nastupa. Srbija beleži poen manje jer su medijski uslovi bili povoljni za vladajuću stranku, pre svega nepristrasni mediji i zloupotreba javnih resursa”, piše u izveštaju Fridom hausa.
Posmatrači su prijavili mnogobrojne neregularnosti tokom kampanje i na sam dan izbora. OEBS i ODIHR naveli su u završnom izveštaju da su mnogobrojni nedostaci doveli do nefer uslova, koji su favorizovali vladajuće partije.
Fridom haus navodi da su tokom kampanje ključne slobode bile poštovane, ali je bilo disproporcionalne medijske zastupljenosti provladinih stranaka u medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i manjine, kao i socijalno ugrožene, pogotovo romsku populaciju da glasaju za vlast. Dodaje se da su dupli birački spiskovi korišćeni da se prati kako su glasači glasali i da je prijavljena i kupovina glasova. ODIHR je primetio stalnu zabrinutost u vezi sa nedostatkom autonomije i efikasnosti u radu REM, zastrašivanjem birača i transparentnosti finansiranja kampanje.
“Nezavisna regulatorna tela, REM i Agencija za borbu protiv korupcije su netransparentne, zakoni, mehanizmi i regulativa o finansiranju kampanje i činjenica da kandidati koriste sopstvene fondove su ili netransparentni, ili ih nema”, dodaje se u izveštaju Fridom hausa.
Regulativa o finansiranju kampanje se ne sprovodi, konstatuje Fridom haus i dodaje da je BIRN pisao o tome kako je SNS organizovao hiljade donatora da prekorače legalne limite za lične donacije i da sakriju pravi izvor finansiranja.
“SNS koristi brojne taktike da smanji šanse opozicije na izborima, kao što je biranje vremena izbora, pritisak na nezavisne državne institucije i mobilizacija javnih resursa u kampanje vlasti. SNS je proširio uticaj na medije kroz državna preduzeća i mnoštvo privatnih medija koja zavise od državnog finansiranja i koristi svoj uticaj da pojača svoj položaj i diskredituje rivale. Opozicioni političari su sve više predmet maltreriranja i nasilja prošlih godina”, piše u izveštaju.
Fridom haus navodi da je izborna kampanja SNS navodno koristila javne resurse, kao što je javni prevoz njihovih pristalica na mitinge. Lokalni posmatrači prijavili su da su državna preduzeća bila pod pritiskom da podrže SNS.
“Operativci SNS su takođe direktno zastrašivali glasače, dolazili im u kuće i vršili pritisak da se glasa za SNS. Sa druge strane, Rusija je optužena da pokušava da utiče na srpsku politiku kroz državne medije i deo proruskih stranaka, medija i nevladinih organizacija”, dodaje se u izveštaju.
U izveštaju o Srbiji, navodi se da kritičari Vućića i SNS optužuju da imaju veze sa organizovanim kriminalom i kronizmom kada se poslovi daju samo saradnicima predsednika i vladajuće stranke. Istrage o korupciji vodi nekoliko tužilaca koji najčešće okrive policiju da nema dovoljno dokaza protiv ministara, piše Fridom haus.
Kako navodi ova nevladina organizacija, poznati su slučajevi Nenada Popovića za sumnjivu privatizaciju, ministra finansija Siniše Malog za navodno pranje novca, bivšeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je navodno imao veze sa organizovanom krimimalnom grupom.
U izveštaju Fridom hausa pominje se i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je ukazivao na učešće oca ministra Nebojše Stefanovića u trgovanju oružjem.
Vlada je pod kritikama zbog manjka transparentnosti kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti i za tajne koje prate javne tendere.
“Na primer, detalji izgradnje Beograda na vodi, koji je država finansirala, nisu dostupni javnosti”, navodi se u izveštaju.
Prema oceni Fridom hausa, medijske slobode ugrožene su pretnjama, tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara, nejasnim medijskim vlasništvom, pritiskom političara na urednike, direktnim pritiskom na novinare i visokim nivoom autocenzure. Dodaje se da vladajuće stranke imaju veliku medijsku zastupljenost na javnim servisima. Peta nacionalna frekvencija na kraju nije dodeljena, zbog čega su dva TV kanala koja nisu dobila licencu, N1 i Nova S održali privremeni protest gašenjem programa.
Fridom haus navodi da neki emiteri u privatnom vlasništvu i tabloidi učestvuju u kampanjama blaćenja opozicije ili suparnika vlasti. Novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, klevetama, maltretiranjem na internetu i poreskim inspekcijama. Strane i domaće nevladine organizacije uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzmu kritički stav prema vladi, suočavaju se sa pretnjama i maltretiranjem, navodi se u izveštaju.
Radikalna desnica i nasilni navijači kojima smetaju etničke manjine, LGBT+ zajednica i ostali protivnici i dalje su razlog za zabrinutost, navodi Fridom haus. Dodaje se da se Romi i dalje diskriminišu kad je u pitanju zapošljavanje, stanovanje i školovanje. LGBT+ zajednica na meti je govora mržnje, pretnji i fizičkog nasilja, a počinioci su retko kažnjeni.
