U registar platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara nedavno su uvrštena tri nova slučaja – pretnje smrću uredniku časopisa „Drvotehnika“ Dragojlu Blagojeviću, uredniku portala „Rešetka“ Draganu Marinkoviću, kao i zastrašivanje urednice „Insajdera“ Brankice Stanković.
Podsetimo, urednik leskovačkog portala “Rešetka” Dragan Marinković napadnut je u martu u jednoj od leskovačkih kafana, pošto mu je nepoznati muškarac pretio smrću. Zbog nepoverenja u institucije odustao je od prijave.
Sinoć je Marinkoviću, bez ikakvog povoda, a na osnovu jedne prijave na društvenim mrežama, blokiran profil na Fejsbuku na 24 sata.
“Uspeli smo da uspostavimo normalno funkcionisanje naše stranice, dok je uredniku portala i dalje, bez ikakvog osnova, zabranjeno komentarisanje i objavljivanje na društvenim mrežama. Ponavljamo, ovakav podmukli napad smatramo zapravo urušavanjem demokratije i slobode govora. Bilo kakva vrsta pritisaka i zastrašivanja nas neće sprečiti da i dalje, kao jedini medij koji se ne finansira iz budžeta grada Leskovca, nastavimo da izveštavamo ISKLJUČIVO u interesu građana, ma koliko pojedincima ili određenim organizacijama to ne bude odgovaralo”, navodi se u jutrašnjem saopštenju naše redakcije.
Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u svom izveštaju za 2022. konstatovala je da su novinari u Srbiji redovna meta političkih napada, a nadležne institucije ne preduzimaju ništa da to spreče.
Kako prenosi Glas Amerike, važan pokazatelj trenutog stanja je i baza podataka napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije u kojoj je trenutno notirano 60 napada, pritisaka ili verbalnih pretnji upućenih medijskim poslenicima.
“Postoje izazovi i praznine koje treba prevazići. Nastaviću da pratim situaciju kako bi se na terenu ostvarila poboljšanja. Moj cilj je da rezultati budu ostvareni”, odgovor je Tereze Ribeiro na pitanje novinara Glasa Amerike da li je tokom svog nedavnog boravka u Srbiji stekla utisak da tamošnje vlasti ulažu dovoljno napora u sprečavanje učestalih pretnji i onlajn napada na profesionalne i nezavisne novinare i medije.
“Tokom svoje prve zvanične posete Srbiji osvrnula sam se na nekoliko pitanja koja se odnose na medijske slobode u zemlji – uključujući ostvareni napredak, ali i nedostatke i izazove u vezi sa sprovođenjem nacionalne Medijske strategije i Akcionog plana. Postoji potreba za više delovanja i političke posvećenosti kako bi se stvorilo bezbednije, slobodnije, fukcionalnije medijsko okruženje sa više pluralizma. Pohvalila bih i nekoliko inicijativa vlasti Srbije čija je svrha zaštita fizičke bezbednosti – ali i njihova sigurnost u digitalnoj sferi. Mislim tu na Radnu grupu za bezbednost novinara, kao i pokretanje S.O.S telefonske linije koja bi radila 24 sata dnevno. Međutim, potrebna nam je usaglašenija aktivnost svih organa vlasti i zainteresovanih strana, kao i više političke posvećenosti”, rekla je Ribeiro – uz napomenu da namerava da o tome da nastavi dijalog sa vlastima Srbije.
Ribeiro, koja je nedavno boravila u Srbiji i razgovarala sa predstavnicima vlasti, medija i civilnog sektora, ukazala je da je potrebno da Vlada primeni sve ono na šta se obavezala sopstvenom slobodnom voljom.
„Za to je potrebna politička volja i to je jedini način“, rekla je zvaničnica OEBS-a za slobodu medija u intervjuu Glasu Amerike, koji u celosti možete pročitati OVDE.
Značajno povećan broj pretnji
Srbija je ostvarila polovičan uspeh u zaštiti novinara, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope za 2021. godinu čiji su autori 15 medijskih organizacija – partnera te organizacije.
U tekstu je ukazano da je u Srbiji 2020. uspostavljena Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, preneo je N1.
U izveštaju je navedeno da je tokom 2021. u zemljama članicama Saveta Evrope zabeleženo 41 odsto više ozbiljnih pretnji slobodi medija, odnosno njihov broj je skočio sa 200 u 2020. na 282.
Navodi se da je ukupno 110 upozorenja koja se tiču maltretiranja i zastrašivanja novinara objavljeno na Platformi za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope u 2021. godini, u poređenju sa 70 u 2020.
„Najveći broj slučajeva je zabeležen u Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Srbiji, Sloveniji i Britaniji. Maltretiranja i klevetničke kampanje imaju jak obeshrabrujući efekat na novinare i medijske radnike. Mogu da im nansesu znatnu psihološku štetu i takođe mogu da predstavljaju rizik po fizičku bezbednost žrtvi, koje mogu da se okrenu autocenzuri kako bi izbegli da budu na meti“, ocenjuje se u izveštaju.
