Depresija je sve učestalija, a depresivnim poremećajima su najpodložniji ljudi posle 65 godina života. Prisutnija je kod žena i pored toga što muškarci češće vrše suicid koji je najdrastičnija manifestacija depresivnog poremećaja, govori psihijatar Tatjana Jovanović.
Ona objašnjava da je depresija često prisutna i kod onih koji boluju od hroničnih nezaraznih bolesti, kao i kod onih sa poremećajem rada štitaste žlezde.
„Što se tiče dece i adolescenata takođe je depresivni poremećaj sada prisutniji, naročito u post kovid periodu, i on se dovodi u vezu sa situacijom u kojoj je došlo do socijalne deprivacije, odnosno nemogućnosti ljudi da kontaktiraju međusobno. Vrlo česte u kliničkoj praksi su depresije koje su uzrokovane stresovima koji imaju prolongirani karakter i koji umanjuju kvalitet života ljudi sa jedne strane, a sa druge iscrpljuju njihove mehanizme za adaptaciju“, govori Jovanovićeva.
Ona kaže da kod depresivnog poremećaja dolazi do gubitka ili pada raspoloženja, ali da depresija sa sobom nosi i čitav niz tegoba koje su jako prisutne i na kognitivnom planu kao što je umanjena sposobnost koncetracije,logičkog mišljenja i rasuđivanja.Kod depresivnog poremećaja intenzivnog karaktera često se javljaju i telesne smetnje, osećaj slabosti, malaksalosti, nesanica, bezvoljnost i na kraju je moguć i suicid kao najteža komplikacija poremećaja raspoloženja.
Da li može da se kaže da je depresija bolest današnjice?
„Može da se kaže zato što u kliničkoj slici prepoznajemo uglavnom da su tu depresije koje su izazvane duževremenim delovanjem stresora a ta klinička slika ima svoj specifikum, to je atipična depresija, koja ne mora da ide sa drastično sniženim raspoloženjem.Mi primećujemo da postoji poremećaj spavanja, gubitak volje, nemogućnost da se čovek raduje nekim stvarima koje su inače pričinjavale njegovo zadovoljstvo.Ono što su dve bitne komponenete depresivnih stanja koja su izazvana dugogodišnjim delovanjem stresora svakako je uznemirenje, odnosno anksioznost i sa druge strane agresivnost i to su komponente koje upotpunjuju sliku depresivnog poremećara“, objašnjava doktorica Jovanović.
Čini se da je upotreba antidepresiva danas veća nego ikada ili se možda samo danas više o tome govori?
„Postoji više aspekata tog problema pre sve zbog toga što depresivni poremećaj jeste u porastu, a sa druge strane savremena farmakoindustrija u sve većoj meri dizajnira lekove koji imaju višestruke efekte i koji su indikovani kod više bolesti. Antidepresivi jesu lekovi koji se primarno daju kod depresivnih stanja ali u malim dozama se takođe daju kod različitih vrsta neurotskih i stresom izazvanih poremećaja.U tom smislu se jako napredovalo i ne znači da ako neko pije antidepresiv da on jeste pacijent koji je depresivan. Eto, i u terapiji bola je sve prisutnija primena andtidepresiva. Ne možemo meriti učestalost depresije na osnovu upotrebe antidepresiva“, kaže ona.
Objašnjava da postoje antidepresivi koji izazivaju gubitak telesne težine te da se dešava da su žene posebno zainteresovane za upotrebu tog leka radi smanjenja telesne težine što je opasan trend i ne preporučuje se od strane lekara.
Antidepresivi ne mogu se u Srbiji prepisivati bez specijalističkog izveštaja psihijatra koji ne sme biti stariji od šest meseci.
„Kakav je slučaj u apotekama i da li one izdaju ove lekove bez recepta ili specijalističkog izveštaja o tome ne mogu da sudim, ali znam da moje kolege, kad god su u pitanju poremećaji neurotske prirode isključivo daju niske doze antidepresiva, onako kako vodiči dobre kliničke prakse i preporučuju“, kaže psihijatar Tatjana Jovanović.
Autor: Jana Doder
