Predsednik Aleksandar Vučić, koji je dominirao politikom Srbije u poslednjoj deceniji, preoblikovao je zemlju, a protivnici ga optužuju da je učvrstio vlast podrivanjem demokratskih institucija, piše britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC) povodom predstojećih izbora.
„Za pristalice, on je pragmatičan lider koji je prevazišao duboke podele u Srbiji i zaslužan je za održiv ekonomski rast. Kritičari se žale da je koncentrisao vlast u svojim rukama i podrio demokratske norme“, navode u tekstu Ajdo Vok (Ido Vock) iz redakcije u Londonu i Jovana Georgievski iz Beograda.
U tekstu se navodi da je Vučić prošlog meseca raspisao vanredne parlamentarne i lokalne izbore za 17. decembar, u vreme masovnih protesta u zemlji i međunarodnih zahteva za rešavanje dugogodišnjeg sukoba Srbije sa Kosovom.
Čini se da će posle izbora na vlasti ostati Srpska napredna stranka (SNS), koju je vodio duže od 10 godina, ali bi pobeda ujedinjene opozicije u Beogradu mogla nepovratno da potkopa Vučićev autoritet, dodaje se.
„Najveći test za gospodina Vučića na izborima 17. decembra biće u Beogradu, gde, prema anketama, opoziciona koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ bolje stoji“, navodi BBC.
Britanski javni servis podseća na detalje iz Vučićeve biografije, navodeći između ostalog da se on, pod uticajem srpskog ultranacionalizma i fudbalskog huliganizma, pridružio desničarskoj Srpskoj radikalnoj stranci kada je imao 23 godine.
Navodi se i da je Vučić u julu 1995. godine, nekoliko dana posle masakra u Srebrenici, rekao: „Ubijte jednog Srbina, mi ćemo ubiti 100 Muslimana“.
U tekstu se ukazuje i da je Vučić 1998. godine, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, postao ministar informisanja i da je bio odgovoran za primenu nekih od najrestriktivnijih evropskih zakona u oblasti slobode govora.
Nakon što je 2008. sa drugim bivšim članovima radikala osnovao Srpsku naprednu stranku (SNS), Vučić je doživeo javni preobražaj, odrekao se ultranacionalizma i najavio da će uvesti zemlju u Evropsku uniju, pišu Vok i Georgievski.
Po povratku na vlast 2012. godine, Vučićev uspon je bio brz, a kada se popeo na vrh, učvrstio je svoju vlast. Njegovi protivnici navode da je to učinio podrivanjem demokratskih institucija, na način koji podseća na autoritarizam iz 1990-ih, navodi britanski javni servis.
BBC citira stručnjaka za Balkan sa Univerziteta u Gracu Florijana Bibera da vlada u Srbiji „ima gotovo potpunu kontrolu nad svim nivoima javnih institucija i medija“.
„Vučićeve pristalice odbacuju te tvrdnje i njegovu dominaciju u srpskoj politici vide kao rezultat uspešnog upravljanja. Oni ukazuju da je u Vučićevoj eri ostvaren rast bez presedana i da je postkomunistička zemlja opterećena ratovima postala napredna, evropska ekonomija“, stoji u tekstu.
Navodi se i da Vučić gaji dobre odnose sa rivalskim geopolitičkim silama.
„On navodi da želi da Srbija uđe u EU, sa kojom ima više od polovine robne razmene, ali istovremeno promoviše prijateljske odnose sa Rusijom i otvorio je Srbiju za kineske investicije. U oktobru je potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom posle decenije sve bližih ekonomskih veza“, piše BBC.
Kako se navodi, kineske kompanije su odabrane da grade puteve i pruge u Srbiji, koja je time postala jedna od centralnih tačaka inicijative „Pojas i put“ predsednika Kine Si Đinpinga u Evropi.
Uoči ruskog napada na Ukrajinu prošle godine, Vučić je rekao da se neće suprotstaviti politici Kremlja, jer će „85 odsto Srba uvek biti na strani Rusije, šta god da se desi“, podseća BBC.
„To je bilo preterivanje, ali je on održao reč. Srbija odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve, iako ima status kandidata za članstvo u Uniji. Rusija dosledno podržava Srbiju glasajući protiv međunarodnog priznanja Kosova“, navodi se u tekstu.
