Leskovac, Loznica i Zaječar, iako poslednjih godina gradovi na fudbalskim magistralama i putevima nižeg prioriteta, smestili su se tokom 2023. u glavne priče.
Nisu uspesi GFK Dubočice, Loznice i Timoka, zonaša sa sufiksom 1919, lansirali fudbal u prvi plan. Naprotiv!
Iako je na travnatom terenu bilo više poraza, nego pobeda, novi stadioni, supermodernog izgleda poklonilu su gradovima sa tri različite strane Srbije posebnu pažnju. Skoro raritetnog sadržaja.
Otvoreni u dva termina, avgustovskom i predizbornom, novembarskom, obogatili su značajno domaću stadionsku ponudu i poduprli priču o opravdanosti izgradnje u godinama kad fudbal vapi za korenitim promenama i rešenjem suštinskih problema.
Vrata su otključana, rupe zapušene, tereni utabani. Nešto, ipak, ne štima. Otuda i horsko pitanje:
„A, šta sad!?“
Laicima je jasno – u situaciji disperzivnog takmičarskog statusa, posebno zabrinjavajućeg pada broja gledalaca na tribinama i erozije interesovanja ljudi za najopularniji sport u domaćim okvrima, novi objekti zahtevaju i konkretnije modele o(p)stanka i omasovljenja fudbala. Aktuelan trenutak, iako je reč o gradovima zapaženog pedigrea sa nekad značajnom navijačkom bazom, traži jasan odgovor na otvorena pitanja održavanja, rentabilnosti, daljih ulaganja i razvoja dodatnih sadržaja.
„Javno pitam – gde se grade stadioni, čemu će služiti, koliko će ljudi doći na tribine… Svaki grad u Srbiji cenim, obožavam na poseban način, kao i zemlju, ali dajte da fudbal razvijamo u drugom segmentu – ulaganjem u decu, mlađe kategorije, trenere, njihove učitelje“, javni je apel Branka Sose Babića, trofejnog stručnjaka, do skoro predsednika Organizacije trenera FS Beograda, nekada prvog čoveka Stručnog odbora FSS.
Srpska kuća fudbala, na poslednjoj sednici uoči novogodišnjih praznika, konstatovala je osnivanje posebnog preduzeća, FSS stadioni DOO Beograd. Upisano u APR šestog decembra, sa stopostotnim učešćem FSS, vodiće brigu o tri novoizgrađena stadiona. Odluku je još u septembru usvojila Vlada Srbije. Mesto direktora povereno je Ljubisavu Sekuliću, iskusnom operativcu, godinama angažovanom u hijerarhiji srpskog fudbala.
Najveći problemi, u ovom trenutku, čije rešenje zahteva i urgente korake spočitan je u činjenici da stadioni u Loznici i Zaječaru i dalje nemaju UEFA licencu najvišeg nivoa. Praktično, iako tek izgrađeni, ograničeni su isključivo na domaću upotrebu – na utakmice trećeg i četvrtog ranga.
Leskovački stadion jedini ima UEFA licencu četvrte kategorije. Prošao je gust filter evropskih zvaničnika i jesenas upisao četiri međunarodne utakmice – tri klupske i premijernu, reprezentativnu. GFK Dubočica ima dobre šanse da se domogne debitantskog plasmana u elitni rang i na takmičarskom planu zaokruži, barem u kratkom roku, opravdanost izgradnje stadiona u vrednosti od 2,4 milijarde dinara. U prevedenom – 20,49 miliona evra. Izvođač je bila novosadska firma GAT.
Uprkos operativnosti u jesenjim danima, leskovačka „Dubočica“, ipak, nije bila posebno atraktivna gledaocima. Stadion, kapaciteta 8.136 mesta, bio je pun samo na dve utakmice – tokom premijernog meča GFK Dubočica – Novi Sad i susreta reprezentacija Srbije i Bugarske. Leskovački prvoligaš, tokom solidne jeseni, nije mobilisao veći broj navijača. Skromna poseta pratila je i mečeve Čukaričkog, u Ligi konferencije.
Najveći izazov, u evidentnom odsustvu navijača, biće održavanje tri novoizgrađena stadiona.
„Infrastruktura je kod nas napredovala, iako smo daleko od Evrope. Od novembra do kraja marta igramo po sistemu „ko koga prevari“. Duga lopta, borba, pa izađe iz blata – pobeđuje! Teren i stadion u Ivanjici, na primer, isti su kao i u mojim igračkim danima. Ne ide, nije normalno… Svaka čast, ali sve ide napred, ceo svet! Zato i trpimo u Evropi, zato nam se desi da u Engleskoj naši igrači prime devet golova – kod njih su uslovi završeni, mi izlazimo iz blata. Mnogo se radi na tome, verujem da će tereni biti mnogo bolji. Spas je u veštačkoj travi. Skupo održavanje „hibrida“ iziskuje reakciju – veštačka podloga ubrzala bi igru i unapredila fudbal na našem podneblju“, upozorio je u razgovoru za Sport klub Žarko Lazetić, trener sa najdužim stažom u srpskoj eliti, čiji TSC u Bačkoj Topoli igra upravo na mešavini prirodne i veštačke trave.
Hibridna podloga posebno je skupa i zahtevna. Procena je da bi troškovi održavanja, na mesečnom nivou, za sva tri stadiona iznosili preko 10.000 evra. Svaki od objekata imaće stalno zaposleno osoblje, obezbeđenje i dodatni troškovnik.
Unutar FSS postoji svest o složenim koracima budućnosti i najava tržišne orijentacije objekata u Leskovcu, Loznici i Zaječaru. Na tom planu počiva i dugoročni strateški plan poslovanja novoosnovane firme FSS stadioni DOO.
Do tada, ostaje nada u poboljšanje slike o fudbalu kao najpopularnijem sportu i barem minimalna orijentacija ka razvoju u manjim sredinama. Stadioni bi trebalo da budu samo krov ozbiljnog posla, nikako temelj…
Barem na sportskom planu, pravila politike – sasvim su drugačija!
Izbori su prošli, stadioni ostali i dalje odjekuje:
„A, šta sad!?“
Tekstopisac nije ni ekonomista, ni politicar. Pa ipak, posmatrano okom iskusnog kroz ugao strucnjaka za fudbal i sam potvrdjuje da ekonomski nismo sazreli za stadione, a da pokusavamo politicki da prikazemo Srbiju razvijenijom no sto jeste.
Celo jutro o najmodernijem po svetskim standardima izgradjenom tunelu na pravcu Beograd Indjija, govore na televiziji. Predsednik u prvom planu velikodusno o investiciji, ko da je iz dzep daje, zaboravio da kad u kuci nemas za leb ne kupujes Coca Colu. Da deci ne stavljas mobilne u ruke jer nemaju ni za uzinu, ni za knjige, kamo li za telefonske racune.
Ko u drzavi Srbiji radi prioritete? Sarlatani, bogatuni, ministarke s torbicama od 13 000 evra, direktori gasnih kompanija, ko, ko lud, ko zbunjen, ko necastiv, ko malouman, Mona, ili drugi naslednik tatka industrijalca? Ali, niko razuman, sigurno nije. Narod siroma al od njegovog novca bahati se bahate, bacaju ga.
Sela ispraznjena , stocni fond nula, poljoprivreda nerazvijena jer nam fali sto sta poput putica, puteljka normalnih puteva ne autostrada za Mitrovixeve astroautomobile koji jure 300 na sat iz mesta. Nama fale seoske zgrade, organizacije pri mesnim zajednicama, udruzenja za mehanizaciju, hladnjace. Fali nam zabava za mlade na selu, kulturni zivot i poslovi za mlade zene koje treba da radjaju na selu. Izgradio on stadione i autostrade pa se pita sto ljudi beze iz sela.
Lep teks, lep i nadasve istinit.
Nego znate li vi da od jutros prevoznici u gradu ne izdaju mesečne karte jer im je istekao ugovor sa gradom, a novi nemaju. Tako da taj stadion može da se pretvori u prihvatni centar za one koji rade u gradu a nemaju čime da se vrate kući pa da spavaju na mekanoj grejanoj travi od ponedeljka do Petka.
Premijerka koja izjavi da sa prosecnom zaradom moze ziveti 3 dana, treba da podnese ostavku. Ministarke energetike, ekologije, i sve sa skupim torbicama, visokim standardim, manekeni mistri Mona, Vulin, kapitalisti Gasic i dr.ne mogu biti na funkcijama placenim za brigu o gradjanima zato sto nemaju dodirnih tacaka sa zivotima gradjana. Oni ne zive skromno kao gradjani, ne sastavljaju kraj sa krajem kao narod. Zbog toga i donose odluke lose po narod. Price da ce putevima doploviti sleperi kompanija koje ce otvarati radna mesta za nase, ne piju vodu, pausalno su doneti takvi zakljucci. Kad bi Vucic platio stvarne poznavaoce ekonomskih prilika kod nas, kao sto nestedimice placa da mu agencije dele lekcije iz oblacenja, ponasanja, govora, nastupa, gestikulacije, tada bi gradjanima Srbije standard zaista krenuo navise. I sam Vucic je za to dobio kritike i priznao sa nije dobro. I koga ce sad da stavi, ponovo Benabic za premijera, pa poslusne i bogate ministre. I kako ce oni da poprave standard gradjanima? Pa nikako!
Meni stvarno nije jasno ko je uopšte glasao ovu naprednu bandu? O čemu mi pričamo, stadioni a narod gladuje! Stvarno nismo normalni.
Stadion Loznice moze da napune samo miting SNS(dolaskom Vucica)i Keba.
Dosta je,od koga je…