Bojnički masakr ušao u u državni kalendar važnih istorijskih događaja

Pre tačno 82 godine bugarski fašisti streljali su civile u Bojniku i Dragovcu. Od 600 ubijenih ljudi, njih 126 bilo je mlađe od 15 godina.

Dan sećanja na bojnički masakr ušao je u kalendar najbolnijih stradanja i istorijskih događaja u Srbiji, a danas je obeležen državnom ceremonijom koju je predvodio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dejan Antić.

Obraćajući se prisutnim zvanicama Antić je rekao da se nije srpski jug mirio sa bugarskom okupacijom i zato je u oba svetska rata žestoko stradao.

“Onda kada su svi bili ubeđeni da se više nikada u ovim krajevima neće ponoviti patnja Srba iz vremena gušenja Topličkog ustanka, dogodilo se nešto još monstruoznije. Dogodio se krvavi 17. februar 1942. Dan u kojem su sinovi istih onih egzekutora našeg naroda iz Velikog rata, na najsvirepiji način likvidirali 600 civila iz Bojnika i Dragovca, među kojima je bilo 126-oro dece mlađe od 15 godina. Bojničkim masakrom ’42 bugarske okupacione vlasti podigle su sebi u Pustoj reci spomenik večite sramote“, kazao je on.

Dan sećanja na stradale civile u Bojničkom masakru ove godine po prvi put ušao u državni kalendar važnih istorijskih događaja.

To je učinjeno kako bi se sačuvala od zaborava istina o stradanju srpskog juga, i dodatno razvila kultura sećanja na civilne žrtve naci-fašističkog terora.

„Srbi su slobodarski narod utemeljen na demokratskim i antifašističkim vrednostima. Radi slobode i svog nacionalnog imena ginuli su i stradali. Sada je na nama da istinu o stradanju sopstvenog naroda sačuvamo i prenesemo budućim generacijama. Ne radi toga da bi kod mlađih naraštaja podsticali negativne emocije prema bilo kome, već da nam se Bojnik ili Surdulica kao narodu više nikada ne bi ponovili“, zaključio je državni sekretar Dejan Antić.