Putovanja građana Srbije u zemlje Evropske unije pretrpeće velike promene u skorijoj budućnosti, pošto su iz Saveta EU najavili konačno stupanje na snagu nekoliko novih bezbednosnih pravilnika koji će doneti nova, dodatna pravila za ulazak u prostor šengenske zone.
Promene su podeljene u tri glavne celine, a to su Šengenski zakonik o granicama, Ulaz-izlaz sistem (EES) i ETIAS sistem čija je glavna karakteristika uvođenje tzv. instant viza, piše Blic.
Šengenski zakonik o granicama: Nove kontrole
Prošle nedelje, kako su preneli briselski portali, Savet EU je dao završno odobrenje za apdejtovanu verziju Šengenskog zakonika o granicama koji će omogućiti zemljama članicama, kako je saopšteno, da se lakše bore sa kriznim situacijama na spoljnim granicama EU, ali i da obezbede benefite građanima koji žive u okviru Šengen zone.
Novi propisi će, između ostalog, omogućiti državama mogućnost da uvedu restrikcije prilikom dolaska putnika iz tzv. trećih zemalja, u koje spada i Srbija, pre svega u slučaju zdravstvenog vanrednog stanja, kao što je bila pandemija korona virusa.
Takođe, državama će biti omogućeno da se lakše i bolje bore protiv ilegalnih migranata, kao i njihovog do sada nesmetanog prelaska iz jedne u drugu zemlju članicu EU.
Zemlje članice EU će biti u prilici da ograniče broj graničnih prelaza na svojoj teritoriji, a biće dozvoljene i interne granice između zemalja članica, ali na maksimalan period od dve godine.
Iz EU još nije saopšteno kada će novi zakonik stupiti na snagu.
EES sistem: Skeniranje otisaka prstiju i lica
Ono što je koliko-toliko sigurno, građani Srbije bi krajem godine, baš kao i stanovnici još oko 60 zemalja širom sveta, mogli da imaju nove uslove za putovanje u zemlje Evropske unije. Pod uslovom da ne dođe do ko zna kojeg po redu odlaganja uvođenja sistema EES (ulaz-izlaz sistem).
Sa ciljem da prilikom prelaska granice ukine pečatiranje pasoša, ali pre svega omogući veću kontrolu putnika koji dolaze iz trećih zemalja, EES je zamišljen kao određena “kontrolna zona” na svim spoljnim granicama Šengen zone, bilo kopnenim, pomorskim ili vazdušnim.
Sistem će funkcionisati tako što će putnik prilaziti automatizovanom punktu gde će skenirati otiske prstiju, putni dokument (pasoš) i biti fotografisan. Ovi aparati beležiće i druge podatke poput ličnih podataka putnika, tipa dokumenata, datuma isteka dokumenta, vremena i mesta ulaska u Šengen zonu…
Sistem koji će zameniti pečat u pasošu, koristiće te podatke za izgradnju biometrijskog profila za sve putnike iz trećih zemalja koji ulaze u EU.
Nakon “čekiranja” na kiosku, službenik na granici će proveriti podatke u sistemu, nakon čega će biti omogućen ulazak u zemlju Šengen zone ili će pak biti odbijen ukoliko za to postoji opravdan razlog.
Kako navode iz Operativne agencije Evropske unije za upravljanje IT sistemima velikih razmera, glavni cilj je da se ukine pečatiranje pasoša, centralizuje sistem unutar zemalja članica EU, ali i poveća bezbednost granica u cilju sprečavanja iregularnih migracija, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Jedan od osnovnih zadataka sistema biće i da kontroliše pravilo “90 unutar 180 dana” koji se odnosi na dozvoljenu dužinu boravka u zemljama Šengen zone.
EES je prvobitno trebalo da stupi na snagu u maju ove godine. Međutim, zbog određenih problema i na zahtev Francuske da odloži njeno pokretanje do posle Olimpijskih igara u Parizu, EU je odlučila da odredi novi datum, početkom oktobra.
ETIAS sistem: Instant vize za sedam evra
Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS) je prvobitno trebalo da zaživi još 2021. godine, odlagan je u nekoliko navrata, a poslednji zvaničan datum za njegovo stavljanje u funkciju je proleće 2025. godine.
Nakon što ETIAS bude funkcionalan, oko 1,4 milijardi ljudi iz više od 60 zemalja, koji su do sada mogli slobodno da ulaze u Šengen zonu, biće primorano da apliciraju za ovo putno odobrenje pre nego što krenu u bilo koju od zemalja EU. Ideja o ovoj svojevrsnoj “instant vizi” datira još od 2016. godine, a sve je rađeno po sličnoj praksi koja već postoji u SAD, Kanadi ili Australiji. Međutim, primena odluke prvo je odložena zbog pandemije korona virusa, a zatim iz nepoznatih razloga.
Kako najavljuju nadležni, EU sistem će biti veoma lak, brz i jednostavan, iako će on obuhvatiti ljude koji planiraju putovanja iz turističkih, poslovnih ili nekih drugih razloga.
Kako će građani Srbije aplicirati za putno odobrenje
Građani Srbije koji budu planirali putovanje u EU moraće da popune onlajn aplikaciju, a ona ne bi trebalo da im oduzme više od desetak minuta vremena. U njoj će se nalaziti zahtevi za navođenjem ličnih podataka, podataka o pasošu, zemlje u koju se prvo putuje, podataka o eventualnom kriminalnom dosijeu, boravak u ratnim područjima, zabrane posete određenih zemalja.
Svi podnosioci zahteva, starosti od 18 do 70 godina, moraće ovu uslugu da plate 7 evra, dok će ista biti besplatna za maloletne, a njihove podatke moraće da popunjavaju i šalju roditelji.
Nekoliko minuta kasnije trebalo bi da na svoju mejl adresu stigne odgovor o prihvatanju zahteva za “instant vizu” koja će važiti tri godine (svaki boravak do 90 dana) ili onoliko koliko vam važi aktuelni pasoš.
Sa ovim dokumentom, kada jednom uđete u zemlju koju ste naveli kao prvu destinaciju, moći ćete da posetite i sve druge zemlje Evropske unije.
Koje zemlje obuhvata
Nova pravila bi se odnosila na putovanja u sve zemlje Evropske unije, dakle i u:
Grčku
Hrvatsku
Mađarsku
Austriju
Italiju
Sloveniju
Nemačku
Španiju
Uskoro, izvesno je, i u Bugarsku i Rumuniju.
Za koga će sve važiti
Na spisku zemalja za čije građane će važiti novi propisi prilikom ulaska u države EU, pored Srbije, nalaze se između ostalih i:
Argentina
Brazil
Kanada
Japan
Meksiko
Novi Zeland
Ukrajina
Ujedinjeni Arapski Emirati
SAD
