Doskorašnja gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, koja je i članica Predsedništva Srpske napredne stranke, vratila se na uredničko mesto u Radio televiziji Srbije, potvrđeno je Danasu iz više izvora.
U RTS-u su kazali za naš medij da je ona 13. avgusta ove godine vraćena na radno mesto urednice u niškom dopisništvu Drugog programa Radio Beograda, a da je razlog „prestanak njene javne funkcije“.
Dragana Sotirovski se vratila u RTS po Zakonu o radu, nakon što je od 12. avgusta ove godine prestala da obavlja bilo koju javnu funkciju, što je inače bio zakonski osnov da u decembru 2017. godine zamrzne radni odnos u toj kući.
Ona je tada bila šefica televizijskog dopisništva RTS-a u Nišu.
Zamrzla je radni odnos kada ju je Vlada Srbije postavila za načelnicu Nišavskog upravnog okruga, što je bila sve dok u avgustu 2020. nije izabrana za gradonačelnicu, i tu funkciju obavljala do prošlog meseca.
Mandat gradonačelnice obeležio je između ostalog, kako su ocenjivali u NUNS-u i UNS-u, i njen „neprofesionalan“ i „diskriminatorski“ odnos prema medijima, zbog čega je najavljivano i da će Sud časti odlučivati o njenom eventualnom trajnom isključenju iz NUNS-a, gde je takođe zamrzla članstvo kada je postala funkcionerka.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić je, međutim, u aprilu ove godine rekao da Sud časti ipak neće odlučivati o isključenju Sotirovski zbog toga što je kao gradonačelnica „nipodaštavala novinarsku profesiju i vređala novinare nezavisnih medijanja“, iako je to najavljivao od avgusta 2021. godine.
On je za medijski portal Niška inicijativa kazao da „nema potrebe“ da se Sud časti NUNS-a izjašnjava o tome, a kao razlog naveo da je ona „zamrzla članstvo kada ju je Vlada Srbije imenovala za načelnicu Nišavskog upravnog okruga, poštujući Statut NUNS-a“.
„Ako ikada odluči da prekine lukrativnu političku karijeru i vrati se novinarskom poslu, tada će se Sud časti izjašnjavati o njoj“, kazao je.
On se izvinio što je godinama unazad najavljivao da će biti izjašnjavanja o njenom članstvu u NUNS-u.
Sotirovski je, komentarišući ovakvu Bodrožićevu izjavu, kazala da „i kada odmrzne status, sigurno neće biti članica NUNS-a“, jer joj je „ispod časti da se tamo vrati“, pošto se to udruženje „pokazalo vrlo neprofesionalno u više slučajeva“, te primilo „veliki broj članova koji sebe nazivaju novinarima, a da to nisu“.
„Naravno, nikada nisu sankcionisali svoje članove za neprofesionalno ponašanje prema sagovornicima jer to što je neko novinar ili član NUNS-a ne znači da može da zloupotrebljava taj status za nedovoljno profesionalno ponašanje na terenu. Stavovi Suda časti takvog udruženja me ne interesuju“, rekla je.
U „Vodiču za političare“ NUNS-a, koji se bavi njihovim odnosom prema medijima i novinarskim pitanjima, objavljenom prošle godine, ona je označena kao prvi od 11 najlošijih primera „napada i manipulacija“ koje doživljavaju novinari u Srbiji.
U „Vodiču“ se navodi primer iz marta 2021. godine, kada je novinarki Južnih vesti, na pitanje da li je tačno da postoji zabrana da funkcioneri daju izjave tom portalu, odgovorila da je ustanovljena praksa da “odgovore ubuduće neće dobijati mediji koji ih zloupotrebljavaju, prenose pogrešno, izvlače iz konteksta”.
Precizirala je da će bez odgovora ostati svi pisani mediji i portali „koji komentarišu dobijene odgovore“, uz ogradu da se zabrana ne odnosi na elektronske medije „gde se ono što izgovaramo čuje i ne može drugačije da se izmontira“.
Nešto kasnije je poručila i da će ona i njena PR služba odgovarati samo „ako se postavi pitanje koje je- kako treba pitanje“.
Sotirovski je, takođe, više puta prozivala „Šolakove“ ili „tajkunske medije“, ocenjujući da oni „lažu“ i „obmanjuju javnost“.
Od sredine 2021. godine nije odgovarala na pitanja Danasa, upućivana na službene mejlove ili brojeve službenih telefona, izuzev sporadično, uglavnom kada je bila reč o njoj lično ili članovima njene porodice.
Kada je pre dve godine ocenjivala svoj dvogodišnji rad, konstatovala da je „relativno zadovoljna“ odnosom sa medijima, ne propustivši priliku da naglasi da postoje oni koji „i dan danas sprovode organizovnu hajku protiv tima ljudi, posebno protiv nje, koja vodi ovaj grad Niš“.
Ti mediji se „bave senzacionalizmom a ne otkrivanjem istine“ i „izmišljaju afere i tamo gde ih nema“, ali im je ipak „zahvalna jer imaju koga da kritikuju“.
Sotirovski je u svojoj zvaničnoj biografiji, koja je bila istaknuta na veb- sajtu Grada, navela između ostalog da je tri puta bila nominovana za nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“, kao i da je „medijski trener po certifikatu NUNS-a“.
U biografiju je uvrstila i podatak da je dobitnica nagrade za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“, koju dodeljuju Večernje novosti, Godišnje nagrade Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš za seriju televizijskih priloga o korupciji u zdravstvu i obrazovanju, kao i godišnjeg priznanja Agencije za borbu protiv korupcije za priloge o toj temi.
Kada su je 2014. godine reprezentativni sindikati u Specijalnoj bolnici za nespecifične plućne bolesti u Sokobanji, nakon što je uradila nekoliko priloga o korupciji i mobingu, proglasili „nepoželjnom“ zbog „zlonamernosti i ličnog neprijateljskog odnosa prema ovoj ustanovi“, novinarska udruženja osudila su takvu diskriminaciju i pritisak.
O njenom slučaju tada su izveštavali profesionalni i kritički mediji, među kojima i oni kojima je kasnije uskraćivala odgovore na pitanja.
Javnost je, tako, ostala uskraćena za odgovore na pitanja da li smatra da je njen povratak u novinarsku profesiju nakon političke karijere etičan, kao i da li novinari po njenom mišljenju gube integritet, verodostojnost i nezavisnost kada se vrate u profesiju nakon obavljanja javnih i političkih funkcija.
Nije odgovorila ni na pitanje da li je i dalje članica Predsedništva SNS i da li je to, po njenom mišljenju, smetnja za obavljanje medijskog posla.
Prema Kodeksu novinara Srbije, sa novinarskim poslom je „nespojiv rad u političkim partijama“.
Šta kaže Zakon?
Zakon o radu propisuje da zaposlenom mogu da „miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada“ ako odsustvuje sa rada zbog „izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili na drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca“.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca.
Zaposlenom, inače, može da „miruje“ radni odnos i ukoliko ide na odsluženje vojnog roka, bude upućen na rad u inostranstvo od strane poslodavca, bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca ili ode na izdržavanje zatvorske kazne.
