Da li je Cvetanović u pravu kada kaže da u obrazovanje nije ovoliko uloženo u prethodnih sto godina?

Samo ove godine za poboljšanje energetske efikasnosti u leskovačkim školama biće uloženo preko pola milijarde dinara, a prošle je  u energetsku sanaciju školskih objekata uloženo 250 miliona dinara. U uređenje i izgradnju fiskulturnih sala, sportskih hala i terena do sada je lokalna vlast uloženo preko 200 miliona dinara, a u poboljšanje uslova školovanja saniranjem krovova, sanitarnih čvorova, grejanja, dvorišta, ograda do sada je uloženo preko 82 miliona dinara. Zbog toga izjava gradonačelnika Leskovca, od 18. januara ove godine  na sastanku sa direktorima srednjih i osnovnih škola, da u školstvo u ovom gradu nije uloženo u poslednjih sto godina onoliko koliko je za vreme njegovog mandata, deluje tačno. Međutim, nije.

Nesporno je da nijedna lokalna vlast iz svog budžeta nije ulagala u obrazovanje kao ova, i to od petooktobarskih promena do danas, te je pretpostavka da je ova činjenica dala vetar u leđa prvom čoveku Leskovca da izjavi ovako nešto. Ipak, nije tačna izjava da u obrazovanje u gradu na Veternici nije ovoliko uloženo u prethodnih sto godina – dakle, od 1921. godine do danas.

Najviše škola na teritoriji grada izgrađeno je zapravo u vreme komunističkog sistema, u period od 1959. do 1965. godine:

• Škola “Petar Tasić” u Leskovcu podignuta je 1959. godine;
• Osnovna kola „Vuk Karadžić” u Leskovcu dograđena je i adaptirana 1960, a 1984. godine počinje sa radom izdvojeno odeljenje u Bobištu;
• Škola „Vasa Pelagić“ dobila je novu školsku zgradu i školske 1961/62;
• Hemijsko-tehnološka škola „Božidar Đorđević“ je osnovana 16. Aprila 1962. godine odlukom radničkog saveta fabrike farmaceutskih proizvoda „Zdravlje“ u Leskovcu, kao škola koja je prvenstveno školovala i obrazovala kadar za potrebe „Zdravlja“;
• Takođe, Osnovna škola „Kosta Stamenković“ podignuta je 1965/66. Godine.

Ako uzmemo podatak, prema pisanju Blica, da je izgradnja potpuno nove škole u Leštanima prošle godine koštala 6 miliona evra, i to uzmemo kao parameter prosečne, pa čak i najveće sume za izgradnju jedne obrazovne ustanove od temelja, to znači da je samo u pomenutom periodu sredinom prošlog veka u obrazovanje u Leskovcu uloženo sadašnjih 35 miliona evra.

 Možda nešto manje krajem osamdesetih:

• Osnovna škola “Vožd Karađorđe” osnovana je 1989. godine;
• Trgovinsko-ugostiteljska škola u Leskovcu je do 1989. godine škola radila u zgradi Gimnazije, zajedno sa Ekonomskom školom, kada prelazi u novu školsku zgradu u naselju Dubočica.

Napomena: Javnih podataka o tome da li su škole građene iz lokalnog ili republičkog budžeta, samodoprinosa, ili možda kombinovanim sredstvima u tom periodu nema.

Škole su gradili i socijalisti:

• Osnovna škola u selu Veliko Trnjane sagrađena je na sadašnjoj lokaciji posle požara u kome je 1994. godie izgorela škola u centru sela . Sazidana je uz velio zalaganje i pritiske na socijalističku lokalnu vlast ljudi iz Velikog Trnjana;
• A izgradnju nove Medicinske škole u Leskovcu, nakon požara koji je izbio 2005. godine, pratio je veliki skandal.

Na području Leskovca je i za vreme demokrata vršena gradnja šest školskih objekata, a većina se finansirala iz međunarodnih fondova ili sredstvima resornih ministarstava.

• U selu Kumarevu gradila se potpuno nova školske zgrada. Donator je bio PROGRES, a vrednost investicije, tada, deset miliona dinara;
• Novu školu dobili su i meštani Gonjeg Stopanja. Istureno odeljenje OŠ „Trajko Stamenković“ iz Leskovca podizalo se sredstvima Ministarstva za prostorno planiranje i iz lokalnih izvora, a bilo je uloženo 16 miliona dinara;

Prema rečima Suzane Stanković-Ilić, tadašnje načelnice Uprave za društvene delatnosti, 2011. godine je iz kase lokalne samouprave planirano za investiciono ulaganje 50 miliona dinara.

Inače, većina leskovačkih škola tada se susretalo se sa brojnim problemima i zato je aktiv direktora srednjih škola uputio apel lokalnoj samoupravi da se obezbede najnužnija sredstva za rešavanje aktuelnih materijalnih problema. Danas takvih problema u leskovačkom obrazovanju nema, a grad redovno izmiruje sve obaveze prema prosvetarima. I to je činjenica.

Ne treba zaboraviti ni na to da se poslednjih godina ulažu i ogromna sredstva u mlade ljude. Svake godine na Dan grada i Dan Svetog Save nagrađujemo najtalentovanije, najbolje studente, sportiste, umetnike. Do sada je 3.000 mladih ljudi nagrađeno sa skromnih 85 miliona dinara preko Fonda za mlade talente koji su demkrate dolaskom na vlast ukinuli.

Izjavu Gorana Cvetanovića ne treba shvatiti spinom ili zlonamernom, ali se ne može reći ni da je potpuno istinita. Zbog toga je naš MERAЧ ocenjuje ocenom: SKORO PA ISTINA.