Samoubistva dece potresaju Srbiju: Kako prepoznati depresiju

U moru informacija kojima su deca izložena na internetu dominiraju one koje uzbuđuju, posebno u igricama. Preveliko, konstantno uzbuđenje uvek vodi u depresiju. To su deca koja nemaju radost, samo uznemirenost, kaže za Sputnjik specijalista kliničke psihologije dr Vlajko Panović povodom poslednjih samoubistava dece koja potresaju Srbiju.

Sedamnaestogodišnja devojčica u Kruševcu ubila se skokom kroz prozor bolnice, a nekoliko dana kasnije, destogodišnji dečak pronađen je obešen u stanu u Beogradu. Dok se čekaju zvanični izveštaji policije o ovim tragedijama, u javnosti se spekuliše da je dečak sebi oduzeo život zbog igrice, popularnog „izazova“ na internetu. U izjavama za medije oni koji su decu poznavali, tvrde da se ni po čemu nije moglo zaključiti da s njima nešto nije u redu.

Klinički psiholog dr Vlajko Panović za Sputnjik kaže da samoubistva ove dece, iako se povodi sigurno razlikuju, najverovatnije povezuje isti uzrok – depresija.

Panović objašnjava da su deca i mladi na internetu neprekidno izloženi manipulacijama, senzacijama i uzbuđenjima koji ih vode ka tom stanju. Opasni su brojni sadržaji, a naročito igrice:

„To je jedan moderni fenomen. Kada čovek sebe nekoliko sati drži u dobrovoljnom stresu, on potroši resurse za adaptaciju i posle nekog vremena je potpuno potrošen, polako upada u depresiju koja postaje sve dublja. Deca su previše angažovana na različitim ekranima, kada roditelji to konačno primete, počinju da uvode restrikcije ili sankcije, ali to je mač sa dve oštice“, kaže Panović.

Ističući da nema nameru da ikoga osuđuje, jer to je takođe fenomen ovog doba, naš sagovornik kaže da roditelji deci odmažu, jer nesvesno podstiču njihov egoizam.

„Jedan dečak iz Novog Sada se ubio, jer je igrajući igrice čak došao do toga da je šurovao sa satanistima. Na kraju se ubio za vreme porodičnog ručka. Ostavio je poruku da su oni imali pogrešnu sliku o njemu da je dobar. To je onaj kliše, dobar je, gde ga ostaviš, tu ga nađeš“, kaže Panović i dodaje da roditelji, bez obzira na uzrast deteta, moraju da znaju kakvim je ono sadržajima na internetu izloženo.

KAKO DA ZNAMO DA JE DETE U DEPRESIJI

Naš sagovornik koji se bavi problemima savremene porodice, lečenjem zavisnosti od novih tehnologija najmlađih pacijenata, kaže da, iako nismo spremni to da prihvatimo, moramo da shvatimo da se na globalnom planu vodi neka vrsta rata protiv čoveka u kome svi učestvujemo, pa nam se lako može desiti da izgubimo dodir sa detetom, ne prepoznamo depresiju.

„Niko se ne pita, zašto deca ne vole život, zašto ne vole svoje telo, zašto nemaju osvešćenu tu dimenziju, a to je ono što mi kao njihovi roditelji i vaspitači i čitava kultura treba da ih vratimo, između ostalog i kultu tela, zdravlja, ali ne na način koji deca opet pronalaze na internetu“, kaže Panović.

On dodaje da je recept za zdrav život jednostavan i svima poznat, pa je i po njemu lako prepoznati da li je dete u problemu kome i sami doprinosimo. Prvo na šta treba da obratimo pažnju je izmenjeni ritam dana i noći koji – vodi u depresiju.

„Deca koja još rastu bi trebalo da legnu do 9, a odrasli do 10, to je idealno vreme za dobar odmor i obnavljanje mozga. Kada to kažem, uvek rizikujem da mi se smeju, zašto, podlegli su pritisku većine, kažu da tada život počinje. Život može da počne i ujutru, to je sada civilizacijski problem, zato je važno forsirati lepotu i kulturu ponašanja kroz medije. Ophođenje prema drugima, prema telu“, kaže Panović.

On dodaje da se ovom krupnim temom bavimo samo sporadično, kad se dogodi tragedija. Ono što je još gore, upozorava, do sledeće tragedije opet se forsira samo ono što do nje vodi. Zato treba da se bavimo dostojanstvom življenja, a ne mrakom.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!