Zamislite da ugovorite svadbu, zabavu ili, kao u našem slučaju, proslavu 40 godina mature, i da vam u restoranu ABC, kad dođete, kažu da te večeri nema muzike, iako je bilo precizirano da je ima. Vrhunac bezobrazluka je bila tvrdnja da nam je to odmah predočeno i da smo mi na to pristali, stoji u pismu 59 bivših Gimnazijalaca, koji su na druženje sa školskim drugovima stigli iz čitave Srbije i okruženja.
Radost i zadovoljstvo zbog ponovnog viđenja, posle jedne decenije, pokvarilo je neprofesionalno i neodgovorno osoblje ABC restorana, u kome je proslava 40 godina mature bila zakazana. Tačnije, menadžment, čija omaška ih je iznervirala, a “vađenje i kontraoptužbe“ izazvale pravu salvu besa.
“Bilo je svečano i pobožno. Svi smo bili svečano obučeni i krstili smo se. Evo i zašto. Naše organizatorke su, mesec dana ranije dogovorile termin proslave, utvrdile meni i ostale detalje sa menadžmentom restorana ABC. Izabran je jer je urban, u centru, ima dugu tradiciju, dobre recenzije i svoju muziku. Dva benda, uz rezervu: Ne znamo koji će će po rasporedu, nastupati te večeri. Nije važno, potvrdile su one, verovatno ne bi bili angažovani u tom restoranu da nisu kvalitetni. Neposredno pred zakazanu proslavu, dva puta su iz ABC tražili potvrdu dolaska i konačan broj gostiju. Ni reči o tome da te subote neće biti muzike“.
A onda, po dolasku u restoran- hladan tuš.
“Vi ste znali da muzike neće biti. Ja sam vam to rekao, a vi ste odgovorili da to i nije važno, jer vam je važno da se vidite sa generacijom i da se družite, rekao je menadžer našim organizatorkama. Molim?! Okupljanje i druženje jeste bio prevashodni cilj, ali ono se ne dešava u školi, već u restoranu, pa je logično da uključi i muziku. Da smo hteli drugačije, okupili bismo se u parku, uz pljeskavicu za poneti. Menadžer, u pokušaju da se opravda, nesvesno otkriva pravu istinu. Pokušao je, kaže, da obezbedi muziku, ali nije uspeo. Zašto se on, ako smo, kako tvrdi, već obavešteni o tome, trudi da muzike ipak bude. Smešno i providno“.
Razočarani, planirali su da odmah odu negde gde ima žive muzike, ali je plan propao, jer je u subotu uveče bilo teško naći 5, a ne 60 slobodnih smesta.
“Kreće okretanje telefona i traženje bar jednog slobodnog muzičara, ali bezuspešno. Subota. Na kraju smo uspeli da obezbedimo akustičare koji sviraju u jednom drugom restoranu. Stigli su u 23.30 i odradili posao. Za novac, naravno, koji smo dodatno prikupili. Umesto u 00, izašli smo u 1,30 posle ponoći, jer su nam, da bi se iskupili, to dozvolili“.
U jednom momentu smo čak upozoreni da budemo pristojni, jer kako rekoše, u taj restoran dolazi elita. No coment“.
Čemu ova priča?
Ona je potvrda činjenice da se poverenje i reputacija stiču godinama, a gube za tren. Što se nas tiče, pomenuti restoran ćemo izbegavati u širokom luku, a za naredni sastanak birati neko manje “fensi“ mesto, u kome se poslovni dogovori poštuju.
Gimnazijalci, generacija 1984./85. godina
Ako stepropustili...
