Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, čije usvajanje se uskoro očekuje u parlamentu, doneće značajne izmene u poslovanju proizvođača hrane. Predlogom novih propisa kupac i prodavac poljoprivrednih proizvoda moraće da potpišu ugovor, što do sada nije bila obaveza.
Vlada je nedavno usvojila predlog propisa usaglašenih s onim u EU. Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, zakon bi mogao da počne da se primenjuje već od naredne godine. Kada je reč o proizvođačima i otkupljivačima žitarica, njih takođe, kao i ostale, očekuju nove obaveze.
Prema rečima Sunčice Savović, direktorke Udruženja „Žita Srbije”, u predlogu propisa postoje dve osnovne stvari koje su važne za ovaj sektor.
„Resorno Ministarstvo poljoprivrede postalo je isključivo nadležno za poljoprivredu, čime je povećana operativnost. Ranije su odluke morale da budu usaglašavane s ministarstvima trgovine i finansija. Smatramo da će u tom smislu biti poboljšanja“, istakla je Savovićeva i dodala da ovi propisi više regulišu tržište mleka i mesa dok je „tržište ratarskih proizvoda i inače bilo uređeno”.
„Promena koja je najznačajnija za ovaj deo tržišta jeste da poljoprivredni proizvodi više neće moći da budu otkupljivani na reč. Prilikom otkupa od proizvođača moraće da budu potpisani ugovori, što do sada nije bila obaveza„, rekla je Savovićeva, a prenosi Politika.
Osim mera intervencije koje će država moći da sprovodi ukoliko dođe do poremećaja na tržištu hrane, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je juče i još nekoliko novina koje se očekuju.
Kako se, između ostalog, navodi, većina propisa koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Srbiji, nije u potpunosti usklađena s međunarodnim propisima i standardima, što otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište.
„Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti s međunarodnim propisima i standardima doprineće ne samo povećanju izvoza već i regulisanju situacije na domaćem tržištu“, izjavio je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Kako je naglasio, vođenje poljoprivredne politike traži odgovarajuću obradu tržišnih informacija i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. Međutim, kako kaže, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja STIPS.
Ovim zakonom biće propisano da učesnici na tržištu imaju obavezu da dostavljaju informacije, a metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena s evropskom metodologijom, rekao je on. Odgovarajući na pitanje da li se to odnosi i na klaničnu industriju, ističe da je, kako bi se uspostavio sistem praćenja uporedivih tržišnih cena trupova i živih životinja, potrebno predvideti da se beleženje cena odnosi na jasno definisanu fazu stavljanja na tržište.
„Na primer, označavanje trupova trebalo bi sprovesti u trenutku razvrstavanja u kategorije, odnosno klase. Od obaveze klasiranja može se napraviti izuzetak ukoliko obim klanja u tom objektu nema značajan uticaj na tržište, ukoliko je reč o sopstvenoj proizvodnji objekta za klanje ili kod svinjskih trupova poreklom od autohtonih rasa. Dakle, ovde govorimo o velikim preradnim kapacitetima“, rekao je ministar poljoprivrede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
