To tvrdi dugogodišnji kuvar, profesor kulinarstva i ugostitelj, Ivica Zdravković, u želji i sa namerom da, kako kaže, vrati slavu prvom leskovačkom brendu, roštilj mesu, koje je nažalost iskomercijalizovano i pretvoreno u proteinsku hranu
Gostujući u čuvenom podkastu „Gastrotražilica“, koji se bavi ugostiteljstvom i gastronomijom, Zdravković je otvoreno govorio o kvalitetu proizvoda koji se širom Srbije i regiona prodaju pod imenom „Leskovačko roštilj meso“.
„To je brend, sa zaštićenom recepturom i načinom pripreme. Čisto juneće meso, začini i voda. Kilogram takvog proizvoda, prema paritetu sa kilogramom junećeg mesa, mora da košta najmanje 1.200 dinara. Pljeskavica ili ćevap od ove sirovine imaju prepoznatljiv ukus. To je ukus sa kojim su moja i starije generacije Leskovčana odrastale. Nažalost, nema mnogo restorana u Leskovcu, a van njega i manje, gde ćete u ponudi naći proizvode od autentičnog zanatskog roštilj mesa. Samo oni ugostitelji koji drže do sebe, imaju ih u meniju. Razlog je vrlo jednostavan. Skuplji su, ali ako hoćeš dobro da jedeš, moraš dobro i da platiš. Povređen sam pričama da se kvalitetan roštilj, pre može pojesti bilo gde druge, nego u gradu u kome je nastao. To nije tačno„, izričit je bio Zdravković.
Komercijalizacija je glavni krivac za pad ugleda brendiranog Leskovačkog roštilj mesa, jer potrošač veruje da mu se pljeskavica priprema od istoimene sirovine, a to, po ceni prodaje, nije moguće.
„Ljudi, ustvari, ne znaju šta zapravo jedu. Zašto je meso koje se najčešće nađe u prometu svetle boje? Zato, što u njemu ima svega 20-30 posto junetine, ostalo su svinjetina i soja. Zato ja takve pljeskavice zovem proteinska hrana. Ne kažem niti da je neispravna, niti da je neukusna, ali jednostavno nije od originalnog mesa. S druge strane, po ceni po kojoj se prodaje pljeskavica, i ne može da bude. Od zanatskog mesa bi, pljeskavica, recimo od 200 grama, morala da košta najmanje 500 dinara, što je za trećinu više nego sada.“
Samo u Leskovcu i okolini radi 65 brzih hrana, a prema nezvaničnim informacijama, neke od njih prodaju i do 250 kilograma mesa dnevno.
„Ne mogu i neću krivicu da svalim samo na njih. Poštujem sve koji rade, ali se neka pravila moraju poštovati, kako drugde, tako i u Leskovcu. Na nadležnima je da sankcionišu zloupotrebu imena Leskovački roštilj, a ista analogija bi mogla da se koristi i kod Leskovačkog ajvara, takođe brendiranog proizvoda, koji ima hiljade varijacija i svi ga svojataju. Opet, svi mi koji smo u ovom poslu odgovorni smo na svoj način. Čuvena gastronomska manifestacija „Roštiljijada“ pokrenuta je u čast roštilj mesa i u cilju njegove promocije. U početku je tako i bilo, a šta imamo danas. Dvadesetak ili trideset izlagača, od kojih polovina nije iz Leskovca. I opet, protiv toga nemam ništa, ali se pitam gde su naši lokalni ugostitelji. Ipak je to, prevashodno, naša stvar“ –
A upravo na „Roštiljijadi“ se, opet zbog povlađivanja komercijali, prodaju produkti koji nisu napravljeni od brendiranog roštilj mesa. Turista koji u Leskovac dođe da pojede najbolju pljeskavicu na svetu, svakako mora biti razočaran, naglašava Zdravković.
„Sva je sreća da postoje ugostitelji koji drže do kvaliteta. Radujem se i što je sve više roštiljdžija, majstora koji pronose slavu leskovačkog roštilja širom regiona. Najveći broj njih se školovao u našim stručnim školama, gde su stekli preko potrebno znanje i veštine. Recimo, znam za podatak da je prošlog leta u turističkim destinacijama Hrvatske radilo oko 6.500 roštiljdžija iz Srbije. Znam i da se Leskovčani trude da smesu za roštilj meso prave po autentičnoj recepturi, koja, uostalom, više nije tajna, kao ni procedura. Otuda je i potekla izjava da se svuda jede bolji roštilj nego u Leskovcu“, što svakako ne odgovara istini, zaključuje Zdravković.
Leskovac se ponosi svojim brendovima, ali se na očuvanju njihove autentičnosti mora raditi i to je obaveza posebno lokalne samouprave, gastronoma i ugostitelja, ali i službi koje treba da zaštite brendirane proizvode i proizvode sa geografskim poreklom.
S. Stojiljković
Roštiljdzijo, kad budes zavrsio sredju skolu, zatim fakultet, magistraturu, i na kraju doktorat, a da sve ovo ne kupis kao sto jesi, onda i mozes pricati o roštilju i roštiljijadi. Resetovao te Baka Prase
Dečko, prvo da prijavis kolko si dobio od opštinu pare pa da odleziš u aps pa posle mozes da pricas u novine.
Vidi ga meskov dupeuvlakač. Sigurno kod tebe u kafani samo čistu junetinu serviraš. Nisam bio niti cu ikada da kročim. Puna je ćaci smeća.
Pirot, Vranje, Novi pazar… u mnogim gradovima u Srbiji poješće te bolji i kvalitetniji roštilj nego u Leskovcu. Ovi se naši pretvorili u pare i prodaju šljam jer ne postoji kontrola nadležnih inspekcija koje su podmićene da ćute. Takav nam je i pijac, selci prodaju voće i povrće tretirano raznoraznim hemikalijama a koje niko ne kontroliše da li je zdravo za konzumiranje. Tako nastaje epidemija raka…
I koja to mesta prodaju pravi lwskovački roštilj? Čemu ova nemušta priča?
Ne pratim ugoditelje. Ovo je kažete profesor kulinarstva što je ozbiljno zvanje. Da li je stvarno profesor ili ga samo tako zovete.
Leks specijalisa za zgradu Generalštaba moralni bankrot jedne vlasti koja se zaklinje u Srbiju, a prodaje je komad po komad. Leks specijalist da se donese i za leskovacki rostilj. Ovaj Meskov prica pricu radi price, a recepturu za rostilj meso i dalje nezna.
Ja sam profesorka za njega. Ali, ako cemo posteno Dragi Bure, kojeg sam licno upoznala kao klinka rucavajuci u njegovoj kafani sa svojim ocem koji ga je poznavao dobro, ni on nije bio profesor. Ali je proslavio rostilj. Pamtim oceve reci. To meso je zanatski proitvod i ne moze se staviti u recepturu jer ga svako, kao poslasticar, sprema na svoj nacin, zbog cega se i razlikuje.Takodje, tesko ga je fabrikovati, jer nema uobicajen rok trajanja za preradjevinu nego brzo propada.
Ja sve o coveku kojeg nazivate Meskovim potrckom znam
Ali, dopustam da se neko uopste zanima za ovu temu, koja izumire. Pored tehnike, drustv.mreza, influensera, rijalitija, kupljenih diploma kako sami navodite, tesko je poverovati da jos nekog zanima starovremski proizvod. Jer ja te pljeskavice, hamburgere, tartar bifteke jedem na jos mnogo mesta i moram priznati da su jako ukusni.
Trend je zdrava makar zdravija hrana. A tu ne spada rostilj meso. S obzirom da je vezan za tradiciju Leskovca, cenim ovaj intervju i interesovanje relativno mladog coveka za ovu temu. Jer svet ide na drugu stranu sasvim. Ovaj osvrt na proslost mi se dopao.
Otkad ide svinjetina u roštilj meso pa ide od kad su počeli da ga prave naši stručnjaci iz Le more BVG ne može da vam dostavi soju i ostale suplemente koje koristite u takozvano roštilj meso.Sramota da ima kontrola kvaliteta ko što nema samo bi nekolicina firmi pravilo original roštilj meso a ne svaka šuša i to u podrumske prostorije.
Znači znaš da narod ne može da plaća 700 din pljeskavicu…. i ne jedi burek kad imaš….
Kod njega u „SNS“ kafanu se jede isti rostilj kao i svuda, sta prica ovaj Caci „profesor“