Završno ročište u stečajnom postupku nad leskovačkom tekstilnom industrijom „Leteks“ zakazano je za 18. septembar. Time bi, posle više od petnaest godina, trebalo da bude privedena kraju jedna od najdužih i, za Leskovac, simbolički najznačajnijih stečajnih priča.
Jer Leteks nije bio samo još jedno preduzeće koje je nestalo u dugom nizu neuspešnih privatizacija, finansijskih slomova i stečajeva. Njegovo gašenje predstavlja i još jednu tačku na industrijskoj mapi grada koji je decenijama svoj identitet gradio upravo na tekstilu.
Stečaj je otvoren 25. januara 2011. godine, dok je odluka o bankrotstvu doneta septembra iste godine. Završni izveštaj stečajnog upravnika, sa stanjem na dan 30. juna 2026. godine, svedoči o tome šta se sa jednom fabrikom događa kada proizvodnja prestane: slede godine prodaje imovine, naplate potraživanja, sudskih sporova, održavanja praznih objekata i, na kraju, pretvaranja gotovo svega što je od preduzeća ostalo u novac za poverioce.
Kada se stečaj otvori, fabrika ne nestaje preko noći. Leteks je nestajao petnaest godina.
Od moćne fabrike do stečajne mase
U trenutku otvaranja postupka stečajni upravnik je preuzeo imovinu, poslovnu dokumentaciju i račun na kojem, prema izveštaju, praktično nije bilo sredstava. Tokom narednih godina trebalo je popisati i obezbediti imovinu, održavati objekte i rešavati brojne odnose koji su ostali iza nekadašnjeg preduzeća.
Postupak je, kao i kod većine velikih industrijskih sistema, otvorio čitav niz pitanja – od potraživanja radnika i drugih poverilaca do sudskih sporova, nepokretnosti i opreme, čija prodaja je zahtevala vreme.
Ukupno je obrađeno 55 prijava potraživanja. Posle više promena i preračunavanja, u završnom računu utvrđena je da se stečajnim poveriosima duguje 490.608.203,46 dinara.
Brojka, sama po sebi, govori o razmerama finansijskog kraha, ali je možda još ilustrativnije da je postupak trajao toliko dugo da su se tokom njega više puta menjali poverioci, rešavali sporovi i menjala struktura potraživanja.
Petnaest godina prodaje
Najduži deo priče o Leteksu zapravo je priča o prodaji onoga što je ostalo.
Prva prodaja sprovedena je već 2012. godine. Mašine, oprema, inventar i vozilo prodati su kao jedna celina za 3.442.585 dinara, dok su zalihe gotove robe i materijala prodate za 250.000 dinara.
Godinu dana kasnije prodat je i osnivački udeo Leteksa u preduzeću „Leskoteks“, a zatim su na red došle nekretnine i druge imovinske celine. Završni izveštaj tako beleži prodaju imovine u 2019. godini, kada je nekretnina prodata kompaniji Trend Vision Group iz Jagodine za 47 miliona dinara, kao i prodaju dela imovine u Sijarinskoj Banji 2021. godine za 900.000 dinara.
Najveći novac, međutim, stigao je tek u završnoj fazi stečaja.
U maju 2025. godine građevinski objekti u Ulici 28. marta prodati su konzorcijumu firmi Stefanelli Internacional i Home Centar Vera za 200 miliona dinara, iako je početna cena bila znatno niža.
A onda je na red došao i glavni kompleks u Tekstilnoj ulici – materijalni simbol nekadašnje fabrike.
Prva prodaja, zakazana za novembar prošle godine, nije uspela jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Na novom javnom nadmetanju, održanom 18. marta ove godine, imovinska celina broj jedan prodata je leskovačkom preduzeću Waterfront LE za 224.019.240,90 dinara, koliko je iznosila i početna cena. Istog dana poslovni prostor u Požarevcu, kao druga prodajna celina, prodat je Aleksandru Pantiću za 11 miliona dinara, iako je početna cena iznosila 7.558.729 dinara.
Ta prodaja bila je, praktično, poslednji veliki korak ka završetku postupka.
Više od 738 miliona dinara prošlo je kroz stečaj
Završni račun daje preciznu sliku celog postupka.
Od početka stečaja ostvareni su ukupni prilivi od 738.301.628,81 dinar. Od toga je od unovčenja imovine stečajnog dužnika ostvareno 489.276.535,75 dinara, dok ostatak čine poslovni i drugi prihodi. Ukupni odlivi pre isplate poverilaca iznosili su 257.851.808,89 dinara.
Na raspolaganju za namirenje poverilaca ostalo je 480.449.819,92 dinara.
To je možda najvažnija brojka završnog računa. Ona pokazuje šta je ostalo nakon svih godina vođenja postupka, troškova i obaveza stečajne mase – i koliko je novca na kraju moglo biti podeljeno onima kojima je Leteks dugovao.
Od ukupno utvrđenih potraživanja od 490,6 miliona dinara, poveriocima je isplaćeno 480.449.819,92 dinara, odnosno 97,93 odsto ukupno utvrđenih potraživanja.
Poverioci prvog isplatnog reda namireni su sa 98,97 odsto, drugog isplatnog reda u potpunosti, dok su poverioci trećeg isplatnog reda namireni sa 97,90 odsto. Drugim rečima, postupak je, makar gledano kroz završni račun, omogućio visok stepen namirenja poverilaca – ali ne i potpuno namirenje svih potraživanja.
Od proizvodnih hala do arhivskih kutija
Možda je najtiši, ali i najsnažniji deo završnog izveštaja onaj koji se odnosi na arhivu.
Dokumentacija Leteksa uređivana je i pripremana za predaju Istorijskom arhivu u Leskovcu. Ono što je decenijama bilo deo svakodnevnog života fabrike – poslovne knjige, ugovori, dokumentacija, tragovi proizvodnje i poslovanja – prestalo je da bude radna dokumentacija preduzeća i postalo arhivska građa.
U završnom izveštaju, pod rubrikom „preostala imovina“, stoji jednostavna rečenica: „Nema preostale imovine.“
Teško je pronaći sažetiju sliku kraja jedne fabrike.
Nema više mašina koje proizvode NAJUBAV ŠTOF NA CEL SVET, hala koje čekaju novu narudžbinu ili radnika koji se nadaju povratku na posao. Ostali su računi, arhiva i završni obračun.
Kraj Leteksa i kraj jedne slike Leskovca
Zato završno ročište 18. septembra nije samo još jedan datum u kalendaru Privrednog suda.
To je kraj postupka koji je trajao gotovo šesnaest godina, ali i formalni završetak mnogo duže priče. Leteks je bio deo grada čija je tekstilna industrija decenijama predstavljala osnov njegovog privrednog identiteta. Leskovac je svoj nadimak „srpski Mančester“ stekao upravo zahvaljujući tekstilu, a tekstilne fabrike bile su mnogo više od preduzeća – bile su mesta na kojima su radile čitave generacije Leskovčana.
Zato bi bilo pogrešno svesti priču o Leteksu samo na tabelu prihoda i rashoda.
Brojke iz završnog računa govore da je stečaj priveden kraju i da su poverioci namireni u veoma visokom procentu. Ali ne mogu da pokažu ono što je Leskovac izgubio kada su se ugasili pogoni.
Prodajom imovine završeno je unovčavanje onoga što je nekada činilo fabriku. Novac je raspodeljen. Dokumentacija odlazi u arhiv. A posle završnog ročišta, kada sud stavi poslednju formalnu tačku na postupak, Leteks će prestati da postoji i kao stečajni dužnik.
Fabrika je, zapravo, odavno prestala da postoji. Sada se završava i njena poslednja, stečajna priča.
S. Stojiljković
