Razočaran u život i nemogućnost da nađe posao, Miljan Marković (43) iz Leskovca stegao je zube i, kao i mnogi, učlanio se u Srpsku naprednu stranku, koja mu je obećala „kule i gradove“. On nije tražio ništa više osim poštenog posla koji će moći da obavlja s obzirom da je osoba sa invaliditetom i dobio ga je, ali na kratko — čim bi istekao ugovor, njega bi, blago rečeno, šutnuli.
Nije pomoglo ni što je redovno išao na mitinge i skupove stranke širom Srbije, prikupljao ljude, delio sendviče, pa se odlučio da izađe iz stranke, kako kaže, „makar umro od gladi“.
Na žalost, Miljan je samo jedan u nizu „poslušnika“ koji je u režimu Aleksandra Vučića izvukao deblji kraj. Miljan Marković iz Leskovca ni u najgorim snovima nije mogao da zamisli da će najbolje godine svog života provesti na mitinzima Srpske napredne stranke.
Kako priča u razgovoru za Nova.rs, makar da je imao neke vajde od toga — pa u redu. Ali nije.
Njegova tužna životna priča zapravo počinje 2009. godine kada mu je karijera vrhunskog sportiste i osvajača više medalja za trčanje na 800 i 1.500 metara, naglo prekinuta zbog udarca koji je zadobio u glavu. Završio je u bolnici, gde je 100 dana proveo u komi. Od tada je, kako kaže za Nova.rs, sve krenulo nizbrdo.
„Sve je tužno. Ne zna se da li je tužniji moj život ili Srpska napredna stranka. Preživeo sam, to je najvažnije, ali nemam posao i to me brine. Živeo sam u Beču i sve je bilo dobro dok moja žena nije doživela traumu i zadala mi udarac po glavi. Bio sam u komi 100 dana, oporavak je jako teško išao. Roditelji su došli kod mene i negovali me, sve dok nisam dobio saglasnost doktora da mogu da putujem i da se vratim u Srbiju. Ostale su mi posledice, tako da sam danas sa invaliditetom i jako teško pronalazim posao“, priča Miljan za ovaj portal.
Da bi lakše našao posao, potražio je pomoć od „lokalnih naprednjaka“, te se učlanio u Srpsku naprednu stranku.
„Bio sam angažovan na javnim radovima na ugovore od četiri meseca. Direktor RFZO u Leskovcu obećavao mi je da će me zaposliti ove godine, pa sledeće i sve tako. Poslednji put sam radio u Opštoj bolnici Leskovac, obavljao sam poslove u magacinu. Imao sam ugovor na četiri meseca. Molio sam direktora da mi produži ugovor kako bih mogao da kupujem lekove“, nastavlja on.
„Ne postoji miting na koji nisam išao“
Miljan je zaista bio poslušan i radio je sve što se od njega tražilo. Išao je na mitinge – i po kiši, snegu i po jakom suncu.
„Nema mitinga na kom nisam bio. Išao sam tri-četiri puta mesečno za Beograd, pa u Suboticu, pa Vranje, Bujanovac, Gadžin Han, gde god treba. Bio sam u Areni, ispred Skupštine… Molio sam ih i išao gde god je trebalo, a sve zbog toga jer sam se nadao da ću dobiti ugovor u bolnici. Direktor bolnice mi je rekao da će me pozvati jer treba jedna žena koja radi tu da ide u penziju. I prođe nekoliko nedelja, oni na mesto te žene zaposle drugu. Tu sam se iznervirao, pa sam odlučio da napustim stranku. U grupi sam napisao da je sramota to što rade.“
Obraćao se i gradonačelniku Leskovca. Kaže da mu je poslao više mejlova u kojima je opisao kroz šta sve prolazi. Ali – odgovora nema.
„Kod njega je nemoguće zakazati sastanak“, kaže, „a pismo je sigurno prosleđeno nekom drugom. Izgubio sam potpunu volju i povukao se. A dokle ću ovako, ne znam.“
„Vodio sam majku nekoliko puta za Beograd i ovde u okolini na skupove. Daju nam sendvič i vodu i to je to. Iskoristili su me. Šta sam sve uradio za njih. Za one koji im plate radno mesto – ima posla. A za mene, kome je posao baš potreban – nema. Molio sam predsednika Opštine više puta, ali ništa. Rekao sam im da napuštam stranku zbog laži i obmane. I onda sam jedno veče otišao na protest protiv vlasti. I onda mi iz Opštine kažu da ne mogu da mi daju posao jer su me videli na demonstracijama.“
Miljan živi sa roditeljima. Kaže da se nekako snalaze. Nada se poslu, ali i promeni vlasti.
„Nadam se da će ovaj narod da se probudi. Ne znam šta se dešava. S jedne strane svi kukaju, a s druge daju podršku vlasti. Kako to? Ili si zadovoljan ili nisi – ne može oba. Meni su uzeli šest godina života“, kaže ogorčeno Miljan.
Deluje fino i posteno nije ni prvi ni poslednji koga ce da zavrnu. Bolje da je ostavio kontakt neki mozda mu neko i ponudi posao a od sada pa nadalje kofa su prevarili prevarili ne treba niko ni njima ni bilo kome da glumi potrcka i trci za sendvic i vodu kako ovde pise. Narod nije stoka da se oni izivljavaju nad njima!
Da nije žalosno bilo bi smešno.
Vratio se iz Beča gde ga je sopstvena žena udarila u glavu.
Izgleda da se posledice tog udarca i kome od 100 dana primećuju i danas.
A da su ti dali posao i dalje bi ih veličao i ubeđivao narod kako su zlatni, ovako ste pokazali pravo lice sekte. A što se tiče gradonačelnika (mada nije adekvatna funkcija jer ovo više nije grad) on inače ne odgovara na molbe i zahteve naslovljene ne njega, već to potpisuje gospodin „kabinet“ (stavi se nekakav potpis bez imene i prezimena).
Neće se narod pobuniti,ovaj narod je glup i treba ga j****i
Samo neradnici ,dangube i zgubidani hoce da im stranke nadju posao ..vredni,radni ,posteni ljudi se ne oslanjanju na stranku..njih stranka i ne zanima..na kraju svi prodju tako pre ili kasnije..i treba da pocrkaju od gladi.
Лесковчани сви јуре да се учлане у секту мислећи на посао,а не схватају да је секта уствари први круг пакла,који аутоматски не значи и гаранцију за посао!Унутра тог пакла свако мора да има неког свог који ће да га гура унутар секте и да му обезбеде посао у неком јавном предузећу…ношење флајера,лепљење постера у име странке није довољно…такође дугогодишњи упопљеници општине су своју децу угурали у општини или осмоспратници и то иде тако у круг…
Репутација Лесковчана у Србији је на јако лошем гласу и зато је град овакав какав јесте и зато људи одавде беже…
Овај момак је сам изабрао да буде члан секте и доживео је то што је доживео,нигде на свету партијска припадност не треба да буде гаранција за посао већ Устав једне земље,а то значи да смо сви једнаки!
Ovo zlo koje je okupiralo Srbiju, a posebno Leskovac, konačno treba da se iskoreni do poslednjeg SNS-ovca!!!
Lično poznajem Miljana i mogu da kažem da je dobar momak.
Mnogo mi zao ovakvih ljudi i ima ih mnogo. Kad pricam protiv Vucica, bledo me gledaju ili beze. Ajde ovaj ima posledice tog udarca, ali ga podsecam, da i takvi ljudi nalaze odgovarajuci posao. Najgore od svega ima ih mnogo i mislim da su zbunjeni.
Žao mi je zbog tvoje situacije Miljane ali nisu ti oni uzeli te godine života već si im ti sam dao.
Dao im se u zagrljaj !!!
Nadajući se…
Kad ono međutim !!!
Još bi on išao po mitinzima i glasao br. 1
Ne znam da li da ga žalim ili da ga pljunem !!!
Treba pomoci coveku
Prijatelju, štnam se žališ? Pa sam si se uhvatio u to kolo. Sad igraj…