Na kraju 2025. godine, godišnja inflacija u Srbiji iznosila je oko 3 odsto, što jeste u okviru ciljanog raspona Narodne banke Srbije, ali je i dalje znatno viša u poređenju sa evrozonom, gde je zabeležena inflacija od oko 2 odsto.
Posebno zabrinjava činjenica da cene osnovnih životnih troškova – energenata, hrane i komunalnih usluga – rastu znatno brže od zarada. Tokom 2025. godine cena električne energije, prenosa i distribucije porasla je za 6,6 odsto, a već je najavljeno i novo poskupljenje tokom 2026. godine.
Rast cena struje ne odražava se samo na račune koje građani plaćaju EPS-u, već direktno utiče i na povećanje troškova proizvodnje, što povlači i poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda, prevoza i usluga. Zbog toga ne čudi utisak građana da rade sve više, a žive isto ili lošije nego ranije. Taj osećaj, kako ocenjuju ekonomisti, nije subjektivan, već je posledica loše vođene ekonomske politike.
Iako zvanična statistika pokazuje da je inflacija „pod kontrolom“, ona ne pogađa luksuznu potrošnju, već upravo ono što čini osnovu života većine stanovništva – hranu, energiju i stanovanje. Za veliki broj građana to su i jedini troškovi, dok je luksuz postao nedostižna kategorija.
Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za prvih osam meseci 2025. godine:
-
beli hleb poskupeo je za 5,7%,
-
juneće meso (bez kostiju) za 16,7%,
-
svinjsko meso za 16,4%,
-
ulje za 8,4%,
-
mlečna čokolada za čak 17,7%,
što je znatno iznad ukupne stope inflacije.
Akademski plenum sa velikom zabrinutošću konstatuje da je tokom 2025. godine došlo do ozbiljnog pada životnog standarda građana Srbije, kao i da se tokom 2026. godine očekuje nastavak slabljenja kupovne moći, jer povećanja plata ne mogu da isprate rast osnovnih životnih troškova.
Zbog toga Akademski plenum poziva predsednika Srbije da odmah raspiše vanredne parlamentarne izbore, kako bi se promenom ekonomske politike zaustavilo dalje siromašenje građana i omogućilo podizanje životnog standarda.
