Slika njihovih pahuljastih tela, zbog čega liče na male krznene loptice, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Nije ni Marka Mladenovića, koji je, posle više decenija uzgajanja takođe ukrasne kokinkine, odlučio da svoj život obogati silki kokicama. Danas ima veliko jato svilenih, a neki od primeraka iz njegovog legla, žive širom Srbije i Evrope.
Poreklo ove ukrasne živine vodi iz Japana, ali širom sveta postoje brojni varijeteti. Marko se odlučio za američki tip:
„One nisu prekrivene perjem, zapravo ono je toliko tanko i nežno da podseća na svilu. Više asocira na krzno, nego na perje. Ima ih u 20-ak boja, a ja negujem pet, jer su mi one, iskreno najlepše. Trenutno su u fazi mitarenja i tek treba da se formiraju i tek onda ne znate koja je lepša: bela, crna, plava ili pejnt„, počinje priču o svom hobiju Leskovčanin Marko Mladenović, koji se uzgojem ukrasne živine bavi od malena.
„Svilene sam imao pre 15-ak godina, pa sam napravio pauzu sa kokinkinama i, od skora, ponovo sam se vratio na svilene. Ne samo što su lepe, one su mirne i zahvalne za čuvanje. Najveći ljubitelji ove vrste su žene, a u Evropi ih čuvaju i u stanovima. Nisu bučne i druženje sa njima mi vraća duševni mir, iako se, kao i sve kokice često oglašavaju. Ipak, to ni izdaleka nije tako glasno, nego nežno, u skladu sa izgledom“.
Svilene koke, a Marko u jatu ima i takozvane „frizirane“ sa izvrnutim paperjem, su, pre svega, ukrasna vrsta, ali, kao i ostala živina, nose jaja.
„Oko 70 jaja daje jedna svilena kokica godišnje. Mnogo faktora utiče na to, ishrana, nega, kvaliteta jedinke, godišnje doba i još neki faktori. Nešto su veća od prepeličjih. Jednu količinu prodam tokom leta, ostala zadržim za podmladak, tako da već imam pozamašno jato“.
Uzgajivača svilenih je u Srbiji puno, ali i u okruženju. Dobro su povezani, sarađuju, razmenjuju iskustva, fotografije i video klipove:
„Nedavno sam napravio jednu, koju je, za 24 sata pogledalo preko milion i po ljudi, a lajkovalo više od 110 hiljada. Brojni komentari su stigli, a gotovo u svakom oduševljenje njihovim izgledom. Kao što rekoh na početku, pojava svilenih koka nikoga ne ostavlja ravnodušnim“.
Marko se uzgojem ukrasne živine bavi godinama, pa je do skora čuvao kokinkine, koje su, takođe, vrlo neobične i zanimljive:
„Sa njima sam se i takmičio i ostvario izuzetan uspeh. U Danskoj, 2019. godine, moje kokinkine su osvojile titulu evropskih šampionki. Na to priznanje sam izuzetno ponosan. Pre njih sam uzgajao brame, sultane, fenikse, beloćubaste i svaka je vrsta lepa i zanimljiva, ali su svilene moj favorit. Uz malo bolju negu i kvalitetniju hranu, imate zadovoljstvo da vam život ulepšavaju ove pufnaste loptice“.
Završavamo razgovor dok svilene čeprkaju po travi tik uz naše noge. Nisu mnogo plašljive, ali je caka u tome da, zbog ćube, koja im prekriva oči, vide samo tik ispred sebe. Međutim, za ljubav koju im Marko pruža, oči im nisu neophodne, jer se ona oseća svuda u vazduhu.
S. Stojiljković
Jel ukusna supa ,zna li neko?