Filmska autorka Ivana Mladenović dobitnica je nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“ za autentičan autorski izraz na 19. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije – LIFFE.
Nagradu dodeljuju Umetnički savet i Odbor LIFFE-a, zajedno sa Kristinom Paskaljević, suprugom proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića.
Kako je obrazloženo, priznanje Mladenović dobija za „autentičan autorski izraz, izgrađen filmski jezik i stvaralaštvo koje, kroz originalno i neposredno sagledavanje stvarnosti, afirmiše čovekoljublje, razumevanje i toleranciju“.
U obrazloženju se navodi i da se u njenim filmovima prepoznaju posebna senzibilnost prema čoveku i svakodnevici, kao i hrabrost da se složene društvene i lične teme sagledavaju bez pojednostavljivanja i stereotipa.
„Svojim radom Ivana Mladenović potvrđuje vrednosti koje su obeležile stvaralaštvo Gorana Paskaljevića – veru u film kao prostor susreta, empatije i razumevanja među ljudima“, navodi se u obrazloženju nagrade.
„Goran Paskaljević je za mene upravo takav reditelj“
Mladenović kaže da nagradu nije očekivala, posebno imajući u vidu da je ove godine već dobila priznanja „Aleksandar Saša Petrović“ na Festivalu autorskog filma i „Dušan Makavejev“, koje dodeljuje Udruženje filmskih umetnika Srbije.
Govoreći za LIFFE, istakla je koliko su joj stvaralaštvo Gorana Paskaljevića i drugih autora njegove generacije značili tokom odrastanja.
„To su autori uz čije sam filmove odrastala. Vrlo rano sam osećala da u njihovim filmovima postoji nešto subverzivno, nešto što tada nisam do kraja razumela, ali što mi je govorilo da postoji hrabrost da se o životu priča jasno i istinito, i vrlo često kroz humor“, rekla je Mladenović.
Za nju je Paskaljević bio reditelj koji je kroz sudbine „malih ljudi“ govorio o mnogo širim društvenim temama, ali nikada nije gubio čoveka iz vida.
„U njegovim filmovima nikada nemam osećaj da autor želi da bude ispred ljudi koje snima. Verujem njegovim likovima i verujem situacijama“, navela je ona.
Posebno ističe spoj humora i tragedije, ali pre svega potrebu za humanošću i razumevanjem ljudi sa margine, kao jednu od vrednosti koje su obeležile Paskaljevićev rad i koje su, kako kaže, ostavile trag i na nju.
„Ljudi su mnogo komplikovaniji“
Govoreći o temama koje je najviše kreativno provociraju, Mladenović kaže da su njena četiri dugometražna filma – jedan dokumentarni i tri igrana – uglavnom nastajala iz stvarnih života ljudi čije su je priče dirnule.
Radila je i sa autobiografskim knjigama i tekstovima ljudi sa margine, a pojedini od njih su potom učestvovali u ponovnom izvođenju svojih iskustava i igrali sami sebe na filmu.
„Mislim da je za mene upravo to iskustvo da nešto radimo zajedno bilo možda i najvažnije u celom procesu. Humor mi je tu veoma važan, naravno uz empatiju“, rekla je.
Prema njenim rečima, ljude nije moguće posmatrati samo kroz njihov društveni položaj ili nevolju kroz koju prolaze.
„Ljudi su mnogo komplikovaniji da bi se posmatrali samo kroz svoj društveni položaj ili nesreću kroz koju prolaze. Često smo protivrečni, neprijatni, nežni, sebični, velikodušni, sve u isto vreme. Mislim da me upravo to zanima“, navela je Mladenović.
„Filmovi se sve teže finansiraju i sve teže prave“
Govoreći o položaju reditelja danas, ocenila je da je posebno teško biti filmski autor u ovom delu Evrope.
Kako kaže, u vremenu velikog broja serija, platformi i sadržaja koji moraju brzo da pronađu publiku, sve češće se postavlja pitanje šta će „proći“, šta može da se proda i koja će tema privući publiku.
Poseban problem vidi u tome što autori nemaju dovoljno prilika da kontinuirano rade i razvijaju zanat.
„Finansiranje jednog filma traje četiri-pet godina. Često smo istovremeno scenaristi i reditelji, godinama pokušavamo da finansiramo jedan projekat, a onda jednom u pet godina konačno dođemo na set i imamo osećaj da smo u međuvremenu sve zaboravili“, rekla je.
Mladenović smatra da veliki autori ne nastaju u izolaciji, već u sredinama koje omogućavaju saradnju, razmenu ideja i eksperimentisanje.
Kao primere navodi generaciju jugoslovenskih reditelja iz koje je izrastao i Goran Paskaljević, ali i rumunsku kinematografiju nakon 2005. godine.
„Ti ljudi su bili okruženi drugim rediteljima, piscima, glumcima, producentima, idejama, razgovorima i eksperimentima. Uticali su jedni na druge“, rekla je Mladenović.
Zbog toga, kako ocenjuje, individualnost jeste važna, ali najbolje funkcioniše kada postoji sredina u kojoj različiti ljudi mogu da rade, greše, eksperimentišu i utiču jedni na druge. Za takvo okruženje, smatra ona, potrebna je ozbiljna i kontinuirana podrška sistema, a naročito države.
Nagrada se uručuje 19. septembra
Ivani Mladenović nagrada „Otisak Gorana Paskaljevića“ biće uručena 19. septembra, u okviru ceremonije dodele festivalskih nagrada i zatvaranja 19. LIFFE-a.
Ovogodišnji konkurs za izradu festivalske statue bio je posvećen filmu „Pas koji je voleo vozove“. Kristina Paskaljević i Udruženje slikara i ljubitelja slikarstva „Kornjača“, koje je raspisalo konkurs, izabrali su rešenje mladog umetnika Strahinje Zoćevića.
Žiri je njegovo rešenje izdvojio zbog skulptorske jasnoće, kompaktnosti i neposredne veze sa filmom, ocenjujući da su pas i voz, kao prepoznatljivi motivi Paskaljevićevog ostvarenja, spojeni u nežnu i neobičnu celinu koja asocira na kretanje, putovanje i traganje.
Ivana Mladenović rođena je u Kladovu, a filmsku režiju diplomirala je na Nacionalnom univerzitetu za film i pozorište u Bukureštu, gde više od dve decenije živi i radi.
Njen prvi dugometražni dokumentarni film „Ugasi svetlo“ premijerno je prikazan na Tribeka festivalu u Njujorku, nakon čega je osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film. Autorka je i filmova „Vojnici. Priča iz Ferentarija“ i „Ivana Grozna“.
Na ovogodišnjem LIFFE-u biće prikazan njen film „Sorella di clausura“, 18. septembra u 21 čas u Narodnom pozorištu.
Razgovor sa dobitnicom nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“ biće održan 19. septembra u 17 časova u holu na prvom spratu Leskovačkog kulturnog centra.
19. LIFFE održava se od 15. do 19. septembra u Leskovcu.
