Kako se hrane građani Srbije? 67,8 odsto građana ne unosi dovoljno vlakana: Gojaznost dece porasla za 60 posto

Prema rezultatima istraživanja EFSA sprovedenog između 2017. i 2022. godine, 67,8 odsto ispitanika iz Srbije unosilo je manje od preporučenih 25 grama vlakana dnevno.

Medijalni dnevni unos iznosio je 20,7 grama vlakana, što je značajno ispod preporučenog nivoa.

Svaki osmi mališan gojazan

Podaci o telesnoj masi stanovništva takođe ukazuju na problem.

Prema poslednjim rezultatima nacionalne zdravstvene ankete, 20,8 odsto stanovništva starijeg od 15 godina bilo je gojazno, dok je još 36,3 odsto bilo prekomerno uhranjeno.

Oko 40 odsto stanovništva bilo je normalno uhranjeno, što je nešto manje od proseka Evropske unije, koji je prema velikom merenju iz 2019. godine iznosio 45 odsto.

Posebno zabrinjavaju podaci o najmlađima.

Prema istraživanju Instituta „Batut“ iz 2019. godine, gojaznost kod dece u Srbiji povećana je za čak 60 odsto u periodu od 20 godina.

Na osnovu tih podataka, svako osmo dete u Srbiji je gojazno, dok je svako peto prekomerno uhranjeno.

Najbolji rezultati u Beogradu

Analiza pokazuje i regionalne razlike.

Najveći procenat gojaznih zabeležen je u Vojvodini – 20,7 odsto, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije iznosio 18,4 odsto.

Beogradska regija imala je najveći procenat normalno uhranjenih stanovnika – 48,7 odsto, uz istovremeno najmanji procenat gojaznih, od 14,1 odsto.

Voće i povrće gotovo na preporučenom nivou

Kada je reč o unosu voća i povrća, građani Srbije u proseku konzumiraju oko 397,6 grama dnevno.

To je veoma blizu opštoj preporuci od 400 grama voća i povrća dnevno, ali je ipak nešto ispod nje.

Problem se, međutim, više vidi u ukupnoj strukturi ishrane, posebno kada je reč o unosu vlakana, kalorija i proteina.

Podaci pokazuju da muškarci u proseku unose nešto više vlakana od žena, ali istovremeno konzumiraju i više hrane.

Čak 42 odsto muškaraca prema ovom istraživanju unosi više od 3.000 kalorija dnevno, dok je njihov medijalni indeks telesne mase 25,9, što odgovara kategoriji prekomerne telesne težine.

Kod žena je medijalni ITM 23,1, odnosno u granicama normalne telesne mase, ali EFSA podaci ukazuju na to da su ispitanice ispod preporučenog praga za unos proteina.

Stariji nacionalni podaci, iz 2013. godine, dodatno ukazuju na navike koje nisu u skladu sa preporukama za uravnoteženu ishranu – tada je 60,1 odsto stanovništva svakodnevno konzumiralo beli hleb.

Da li zdrava ishrana mora da bude skupa?

Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li je povećanje unosa namirnica bogatih vlaknima finansijski dostupno prosečnom domaćinstvu.

Analiza cena na platformi Shoppster.rs obuhvatila je 92 organska proizvoda, među kojima su mahunarke, integralne žitarice i semenke.

Prema toj analizi, prosečna cena jedne porcije mahunarki od 70 grama kreće se između 77 i 93 dinara.

Integralne žitarice, u porcijama od 40 do 60 grama, koštaju između 13 i 59 dinara, dok su semenke najpovoljnije – od 8 do 32 dinara po porciji, uz gramažu od 15 do 20 grama.

Organske namirnice su u proseku skuplje od konvencionalnih proizvoda, ali analiza pokazuje da bi i takva korpa mogla predstavljati relativno mali deo prosečne zarade.

Prema napravljenoj računici, mesečna korpa ovih proizvoda koštala bi oko 2.602 dinara, odnosno oko 2,2 odsto prosečne plate u Srbiji.

To, prema autorima analize, sugeriše da bi barem delimično povećanje unosa mahunarki, integralnih žitarica i semenki moglo biti finansijski izvodljivo za prosečnog potrošača.