U davna pradavna vremena ima tako 11 godina od tada a i danas, iza sedam gora i sedam mora i sedam planina i dolina, nalazi se jedno carstvo.
Ovako obično počinju bajke, pa da vam ne kvarim očekivanja. Možda to i nije carstvo, možda je kraljevstvo. Mada je po rečima omiljenog mu vođe, trenutno to ekonomsko tigrantstvo pa ćemo da ga krstimo Tigranija.
Ako ste očekivali da njime vlada neki tigar, varate se, više dođe onako kao neki mali vuk. Ali kako se ponaša, to je mali, ogromni vučić. On je veći od zemlje kojom upravlja, pametniji od svih stanovnika i svih oko Tigranije i još šire čak do brata Sija.
Eh, a da je to vođa kao drugi, nije. Taj pravi puteve kojima jure leteći automobili, pravi pruge kojima jure vozovi 30 km na sat, otvara fabrike sa rokom trajanja od 5 godina, brani nas od svakog zla i zlih Evropljana. Ovo poslednje radi posebno dobro. Vešto im ispunjava sve zahteve, usput se udarajući u grudi, tigranske, tvdeći da ništa ne potpisuje i ne priznaje osim suda svoje partije. Ne, ne partije, već stranke. To za partiju je rekao onaj na koga se naš vođa ugleda i koga je kilometrima prešišao, u putevima i prugama.
Doduše, u vreme tog vođe putevi su pravljeni ručno i bez mašina, ali koga je to briga. Sada sve to lepo rade mašine, a one baš i ne shvataju koliko i šta rade, niti koliko to košta. A da košta, košta. Koriste se vrhunski napredni materijali, kao što su zemlja, pesak, cement i asfalt. Sve je to pre ugradnje provereno i prošlo je najmanje kroz dve tri stručne ruke. Možda to malo podigne cenu i produži gradnju za neku godinu, ali je zato sve cakum pakum, kada bude gotovo. Nekada se desi da je zbog tako duge gradnje materijalu prošao rok ili je pogrešno ugrađen i slične beznačajne sitnice, popravi se to odmah i odmah i odmah… i još se popravlja. Tigranija tj. gradnja ne sme da stane, brža jača, bolja, za njihovu decu i decu njihove dece.
Odoh ja u drugom pravcu, nego da se vratimo našem junaku malom vuku ili je bio miš u pitanju? Pobeže mi radnja i junak, inače nadaleko čuven po hrabrosti. Hajde onda da i njega krstimo Tigranije. Taj je toliko hrabar da je spreman i može da izađe svakom na megdan. Eto, za njega je šala mala da obavi neki tamo interviju sa zlim voditeljima. Nekada je zbog toga hepi a nekada je pink ako su toliko su zli da ga pitaju samo pitanja koja je smislio baš on lično. On se hrabro upusti i odgovora, pa makar morao da koristi i tabula razu, ili tu istu, ali digitalnu made in PRC. Nadaleko je poznato da je jednom lično pobedio pola tribine na jednom viteškom turniru. Sa druge tribine mu je skandirano da je šećer ili tako nekako. Prođe vreme pa se zaborave junaštva, šta se tu može.
Dobri vođa Tigranije reši, jednog dana, konačno da izađe na megdan najvećem neprijatelju čovečanstva i Tigranije posebno. To je čuveni Šestodevetnastije, drumski razbojnik i pravitelj mostova. Kakvi bre mostovi, kada je mnogo bolje da se naplaćuje prevoz skelom. Iz inata Tigranije pre roka izgradi 1440 mostova, da Šestodevetnastiji crkne od muke i procenta. Kada je izgradio mostove, crkve i izmislio vruću vodu, odlučno baci rukavicu u lice Šestodevetnastiju i pozva ga na megdan junački.
Ali i Šestodevetnastije nije bio od juče, spremno prihvati bačenu rukavicu i pozva svoje prijatelje patuljke da mu pomognu u borbi protiv Tigranija. Patuljci spremno skočiše da mu pomognu, normalno, osim nekih koji i nisu baš bili spremni da skoče veselo, jer im je nekako Tigranije bio bliži. Barem finansijski.
Problem kod naše bajke je što za sada nema kraj. Ko zna možda ga i bude sa srećnim završetkom. To ko je zao, a ko dobar, moraćete vi da odlučite, sa dva poteza olovkom. Kada to uradite bajka će biti završena, na radost većine kojoj ne prija da bude u njoj. Ako ne budete to uradili, nastaviće se Tigranijeva bajka i biće mu još bolje nego danas, a neće loše proći ni oni koji puze oko njega.
