Roditelji se danas neretko odlučuju za kupovinu vaučera kada je u pitanju izbor osmomartovskog poklona za vaspitačice ili učiteljicu. To su uglavnom vaučeri koji mogu da se potroše u knjižarama, prodavnicama kozmetike i kućne hemije ili radnjama koje nude velik izbor garderobe, cipela i tašni.
Ovo jeste praktičan znak pažnje jer daje mogućnost tim ženama da odaberu ono što im je zaista potrebno i ako ste kao grupa roditelja jednoglasni u tome, u redu. Međutim, ima i onih koji smatraju da se na taj način deci daje primer da se poštovanje zaista kupuje.
„Zašto roditelji umesto poštovanja za 8.mart nastavnicima ne daju podršku, za početak. Umesto licitiranja od 100 do 1.000 dinara, koliko se izdvajalo ovih dana u našem okrugu, većina roditelja ne shvata da je svojoj deci dala loš primer da se poštovanje kupuje i da se njime zaista može trgovati”, komentariše za Rešetku jedna Leskovčanka, koja je takođe prosvetni radnik.
Ona ne želi da u tekstu otkrivamo njen identitet, ali se jasno pita šta je sa kreativnim ručnim radovima dece koji su se ranije poklanjali.
“Zar se to izgubilo? Dali smo, dakle, poruku da deca ne moraju da budu kreativna, da mogu da plate. Ideje za poklone su uglavnom iste, u većini slučajeva vaučer, čitaj mito, sat, prsten, minđuše, torbe,novačnik… A retko je onih skromnih u vidu cveta, čokolade. Retko je da se taj novac usmeri u humanitarne svrhe. Veliko poštovanje za decu, roditelje i nastavnike koji upravo na taj način razmišljaju. Neki roditelji te predloge odbacuju i smatraju da je ispravnije dati vaučer ili torbu, novčanik nastavnici. Nastavnicima neće ništa značiti taj novac, ali će nekom detetu mnogo značiti. Naša deca su zdrava, za drugu ne marimo?!”, komentariše ona.
Ova prosvetna radnica tvrdi da se upravo takva neprijatna situacija desilo njenom detetu kada je predložila da se deo skupljenog novca upravo uplati za lečenje jednog dečaka iz Leskovca.
“Dakle, da njegovi drugari iz vrtića umesto čestitke pomognu sestri druga iz grupe. Ovaj moj predlog je prošao kao da sam predložila da me linčuju. Postalo je pomodarstvo da se sakuplja novac jer to svi rade, jer zaboga, mi se tad setimo da oni našu decu čuvaju. Pa, da! Rade to za platu. Ali oni bi više voleli da su roditelji svesni toga svakog dana, a ne samo 8.marta. Nastavnicima je potrebna podrška roditelja, poštovanje od strane đaka – svakodnevno. Pitajmo decu, za promenu, možda su oni pametniji, kreativniji pa će ponuditi neko bolje rešenje za obeležavanje ovog praznika. Možda neki zajednički izlet, odlazak u pozorište,bioskop, pravljenje čestitki… Možda nije aktuelna tema, ali je mene mnogo povredilo da su roditelji odbili da pomognu detetu, a ti koji su to odbili,uglavnom su tu istu vaspitačicu presretali i pretili joj inspekcijom”, zaključuje.
na zapadu i eu zemljama, dr, učitelj, itd ne sme da uzme ni 1 čokoladu umesto „hvala“ jer 1. nema potrebe, ima dobru platu 2. to je mito koliko god bilo veliko 3. snosiće teške sankcije ako ne i otkaz momentalno ako trće lice to sazna
toliko
e da, a ovde ginekolog …………….skuplja od porodilja slatkiše i jafu ispod miške, gledala i ne verovala šta vidim. Od onih kjima su najbliži doneli da se oporave od porođaja. Mismo bolestan narod i svi koji nas vode nam pristaju savršeno