Gledali smo šta se događa u Beogradu sa onima što su Mi tj. narod, a na kraju su ti koji su Mi postali Oni ili tamo Neki, ko će ga znati. Dva meseca se pričalo o tome, pravljene su specijalne emisije, gostovali “stručnjaci” pričali o legitimitetu i legalnosti. Imaš legalno, a nemaš legitimno. Znači nešto je malo zakonito a istovremeno je malo nezakonito.
Celu priču je započeo, oko izbora u Bgd na H20, najveći stručnjak za pravo u zemlji i najbolji student prava ikada, kao i večiti student na Višoj trenerskoj školi.
Jedno je nesporno da je najveći u pronalaženju prazne slame, za mlaćenje, što i nije tako teško, jer sirovine u Srbiji ima kolko hoćeš. Lepo čovek izjavi da je legalno ali nije legitimno i svi to prihvate ko pačja škola, pa udri.
Ovo mnogo liči na ono vreme kada su Slovenci krenuli sa otcepljenjem od SFRJ i onda ladno izjavili da postoje dve istine. Mislim da se u filozofiji to još uvek razmatra, a da je fizika na granici pucanja, ako se utvrdi da je to tačno.
Ja onako neuk i neobrazovan smatram da je na primer istina jedna, jedina, problem samo može da nastane oko toga ko je od nas iz kog ugla gleda.
Tako i kod ovog legalnog i legitimnog. Ako je nešto legalno onda je i legitimno i obrnuto. Teško da nešto može da bude polovično legalno ili legitimno.
Što naš narod kaže nije šija nego vrat.
U stvari, svo to zamajavanje je imalo za cilj da se odvuče pažnja od KiM gde su i poslednji znaci Srbije uklonjeni sa tog dela naše zemlje.
Nestadoše priče o tablicama, o dinarima, o pasošima i ličnim dokumentima, nestadoše srpski nazivi.
Doduše sve ide po dogovoru sa mrskim Zapadom, sa kojim ionako niko ništa nije potpisano, a pošto nije ništa potpisano onda to može da se sprovodi legalno, a da li je legitimno “ne se znaje”.
Postavlja se samo pitanje da li vi više verujete vašim očima ili tv zvezdi koja vam objašnjava “kako da to bolje razumete.” Ako ne razumete tu je kineska tabla.
Povezano:
Ova dva filozofsko, fizičko, politička problema su se projektovala i na opoziciju u Leskovcu. Nastade raspad udruženje “Svi za jednog, jedan za sve – dr Rangelov”.
Da li je i ovde u pitanju nešto što je legalno a nije legitimno ili postoje dve istine znaju samo akteri iz udruženja.
Sam događaj rasturanja, istog, možda ima korene i u tome što reče “neki čoek” da je to udruženje “Svi za jednog jedan za sebe”.
Doduše, i Konstrakta kaže ”I šta ćemo sad?”. Odjednom opozicija ostade bez svog najvećeg “opozicionara”.
Kada se sada pitaju birači opozicije, kojima su posle ovoga porasli uši: “Kam ga vođa?’” Može ladno da se kaže “pa eve ga u srce junačko”.
Neki će opet da se pitaju gde je tu opozicija, što nas opet dovodi na početak priče i postavljene dileme.
Mnogo će vremena da se potroši na to ko je, zašto je, da li je?
A karAVani prolaze i s punim bisazima odlaze.
