Dete koje ima manje od pet godina se izgubilo, nakon što je samo izašlo iz Predškolske ustanove “Sunce” u Kuršumliji, a vaspitačica nije ni primetila, sve dok jedna žena nije pozvala i rekla da je dete kod nje. Ono je prešlo put od najmanje kilometer i po od vrtića ka Kuršumlijskoj banji i zaustavilo se ispred jedne prodavnice. Tamo je, potpuno pribrano pitalo građane kooji su čekalired da uđu u prodavnicu, gde joj je mama. Onda je počela potraga za majkom.Sve se dogodilo oko deset časova ujutro, a da je reč o stvarnom događaju potvrdili su nam i u PU “Sunce”.
Dete je pronađeno u naselju Markovići i prema izjavama građana sigurno je sat i više bilo odsutno iz vrtića.
Kada je devojčica piala gde joj je majka, kupci su obavestili prodavačicu, koja je pokušala da sazna ko su joj roditelji. Zvali sus ve redom iz obližnjih kuća, jer su mislili da je dete iz naselja. Zatim je jedna žena preuzela dete i odvela je kući, anjena ćerka je pozvala vrtić.
Sticajem okolnosti, na fiksni telefon u vrtiću javila se baš majka devojčice, koja radi u računovodstvu i bila prilično iznenađena, te negirala da je dete izgubljeno. Zatim je posle minut poozvala ženu i rekla dsva očajna da je to njeno dete.
Onda su došli majka, vaspitačica vozač i uzeli je.
Žena koja je pričuvala dete nam je potvrdila da se tako odvijala čitava priča, a i zamenik direktora PU “Sunce” Gordana Nikolić je za naš portal rekla da se na žalost dogodio taj nemili događaj.
“Na kraju je dete vraćeno u grupu i hvala bogu da se sve završilo kako treba. Ipak, pokrenute su sve zakonske procedure, uzete izjave i biće sve urađeno po zakonu”, kaže Nikolić.
Dodaje da ih ništa ne opravdava, ali da se nada da se nikada tako nešto neće ponoviti. Ona tvrdi da je vaspitačica u međuvremenu primetila da deteta nema, te je počela da ga traži.
B.Roganović
Ako stepropustili...
Nadam se da će ovaj moj komentar pročitati i neko nadležan u gradu Leskovcu za vrtiće. Naime, i ja sam majka i moje dete još uvek ne ide u vrtić. Moje dete ima tek 2 i po godine. Pre 10-tak dana smo jedno jutro nas dve otišle do parkića iza Šop Đokićeve kuće. Tu su bile dve vaspitačice i jedan mladić, sportski obučen, pretpostavljam samo da je neki edukator za sport ili sl. Deca su, po meni, bila uzrasta od 4-6 god. Svo troje su ćaskali sve vreme i jedna od njih troje je s vremena na vreme bacala pogled samo u jednom pravcu. Deca su bila po celom parku. Dve tete su non stop ćaskale, dečku verov. za sport je bilo dosadno ali se smeškao kao da je u priči. Deca su bila na toboganina, neka na ljuljaškama. u jednom trenutku se njih 4-5 penje na metalne konstrukcije u vidu stepenica merdevina, bukvalno jedan preko drugog i umalo da jednom je dete bude povređeno. Nisu tete mrdnule, jer nisu ništa ni videle. Dalje, sve vreme, jedan mršavi dečko, krhke građe, sedeo je na ljuljaški i gledao tužno u stranu i dole. Niko od vaspitača ga nije pitao ništa niti uključio u igru sa drugarima. Dete očigledno ima problem ili je imalo u grupi ili kući.
Ja svoje dete još uvek ne želim da dam nigde a i kada bude moralo daću ga privatno. Roditelji, da li znate kako vam se „čuvaju“ dečica dok ste na poslu? Isto nigde u svetu se ne bi desilo ovo što sam navela, takođe, vaspitači moraju biti obeleženi odećom da su vaspitači i uključiti Svu decu u interakciju međusobnu a o tome da tračare dok mala deca rade šta žele po parku, ni reči. Naravno bilo je reči o vrtiću 1001 radost. Bruka i sramota.
Pozdrav