Pokušavajući da opravda nedelovanje Gradskog javnog pravobranioca na jučerašnjem sastanku sa lokalnim privrednicima, on je u živom prenosu, koji su prenosili svi lokalni mediji, saopštio da je čovek na bolovanju, a zatimi i njegovu dijagnozu, direktno kršeći Zakon o zaštiti podataka ličnosti.
Pre nego što je javno saopštio dijagnozu svog zaposlenog, on je veoma svesno izgovorio da to ne bi smeo da kaže:
Što je još gore, Goran Cvetanović je po struci lekar, te bi se moglo reći da je prekršio i član 14. Zakona o zaštiti prava pacijenata, koji se odnosi na privatnost i poverljivost.
“Novi Zakon Republike Srbije je jasan, za ovakvo delo se odgovara i krivično i prekršajno. Prekršajni sud može rukovaoca, odnosno obrađivača u svojstvu pravnog lica zbog navedenih povreda kazniti novčanom kaznom u rasponu od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara. Ukoliko se ustanovi da je rukovalac, odnosno obrađivač istovremeno učinio više povreda, može biti kažnjen novčanom kaznom do najviše 4.000.000,00 dinara. Takođe, fizičkom licu, koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke o ličnosti koje je saznalo tokom obavljanja poslova, može biti izrečena novčana kazna od 5.000,00 do 150.000,00 dinara za učinjeni prekršaj”, objašnjavaju nam u pravnom timu Udruženja Tim 42 iz Leskovca.
Koliko se ozbiljno shvata zaštita podataka o ličnosti, govori i podatak da za njeno kršenje, Krivični zakonik predviđa i kaznu zatvora. Uz to, važno je naglasiti da krivično mogu odgovarati samo fizička lica.
“Krivični zakonik predviđa da lica koja podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi, može se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Takođe, ukoliko ovo delo učini službeno lice u vršenju službene dužnosti, preti mu kazna zatvora do 3 godine”, objašnjavaju nam u Timu 42.
Kako dodaju, čak i da je gradski pravobranilac lično saopštio gradonačelniku od čega boluje, on to nije smeo da objavi javno.
Podsetimo, prema novim pravilima o zdravstvenom osiguranju, poslodavac nema pravo da zna od čega mu zaposleni boluje, već je dovoljno da u rubrici gde se upisuje dijagnoza stoji: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Novi i stari propisi, ipak, nisu usaglašeni, i to je dovelo do zabune prilikom otvaranja bolovanja, pa pojedini domovi zdravlja više ne upisuju šifre, ali im RFZO i dalje te šifre traži.
Inače, u nekoliko navrata smo pisali i otome da lekari u Leskovcu često krše privatnost svojih pacijenata.
POVEZANO:
Odeš kod lekara, sutradan ceo grad zna šta ti je
Lekar u Leskovcu prekršio pravo na privatnost svog pacijenta
Do sada za to u ovom gradu, u praksi, niko nije kažnjen.