Prema novim pravilima o zdravstvenom osiguranju, poslodavac nema pravo da zna od čega mu zaposleni boluje, već je dovoljno da u rubrici gde se upisuje dijagnoza stoji: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Novi i stari propisi, ipak, nisu usaglašeni, i to je dovelo do zabune prilikom otvaranja bolovanja, pa pojedini domovi zdravlja više ne upisuju šifre, ali im RFZO i dalje te šifre traži.
Problem za sve – zaposlene, poslodavce, Republički fond za zdravstveno osiguranje. Od aprila, kada je počeo da se primenjuje Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, doznake za bolovanje više ne sadrže šifru bolesti.
„Imali smo situaciju da su zaposleni morali dva puta da idu kod izabranog lekara, jer je Fond tražio dijagnozu na doznaci za ona bolovanja koja Fond plaća, s obzirom na to da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da se u postupku naknade zarade unosi i dijagnoza bolesti, a ne samo razlog“, navodi Vesna Latinović iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za RTS.
Visina nadoknade za bolovanje u nekim slučajevima zavisi od šifre bolesti. Mnoge firme zaposlenima obolelim od kovida isplaćuju punu platu, ali ako šifre na doznakama nema to ne mogu da urade, jer ne znaju o kojoj bolesti je reč.
Zbog toga je Fond poslao dopise svojim filijalama i zdravstvenim ustanovama da se do elektronskog povezivanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i ISIS-a na doznakama upisuje i dijagnoza bolesti. U domovima zdravlja kažu da su im dolazili pacijenti koje su poslodavci slali da se upiše šifra bolesti.
„Zbog trenutne epidemijske situacije ostalo je da to bude na osnovu dogovora između poslodavca i našeg pacijenta. Ono što je na nama jeste da upišemo šifru kovida i bolesti koje su u korelaciji sa kovidom. Da bi poslodavac isplatio 100 odsto bolovanje“, ističe dr Aleksa Živković, lekar opšte prakse.
Novi Pravilnik, posebno deo koji se odnosi na obrazac o bolovanju, u skladu je sa Zakonom o pravima pacijenata. Milan Marinović kaže da kao poverenik za informacije od javnog značaja podržava novi Pravilnik. Dodaje, da se na taj način sprečava da neovlašćena lica dođu do podatka o tome od koje bolesti neko boluje. A bilo je zloupotreba.
„To ne bi trebalo da spreči Republički fond za zdravstveno osiguranje da može da utvrdi koliku naknadu za odsustvo sa rada treba da isplati tom osiguraniku zbog toga što je deo te potvrde i rubrika u kojoj se unosi dužina bolovanja, znači vreme trajanja od–do, a nadležni medicinski radnik dužan je da upiše procenat naknade koji treba da bude isplaćen“, objašnjava Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja.
Poverenik smatra da doznake ne treba da se izdaju u pisanoj formi već elektronski. Ideja je da se i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad izdaje elektronski.
Do elektronskog povezivanja čekaćemo još nekoliko meseci, a krajem septembra stižu i nove doznake. Umesto da pacijentu olakša sada će, po svemu sudeći, morati da se bori dvostruko – i sa svojom bolešću i sa administracijom. Pred šalter u dom zdravlja nekoliko puta dok se propisi ne približe čoveku.
