Stara zgrada Osnovne škole “Bora Stanković” u Guberevcu srušena je prošlog petka jer se već bila urušila i bila pretnja za decu i prolaznike, ali to nije sprečilo meštane ovog sela da reaguju emotivno što ove zgrade više nema.
Guberevčani su se od “stare dame” opraštali i preko društvenih mreža, a mi vam prenosimo “poslednji pozdrav” svom hramu obrazovanja poznatog muzičara iz ovog sela Zlatka Jankovića:
Juče je bio 5. mart 2021. godine i taj dan biće upisan crnim slovima u istoriji Guberevca i okolnih sela…Tada je srušena stara zgrada Osnovne škole, nekadašnji ponos svih meštana Guberevca i okolnih sela…Ista sudbina čeka i nekada velelepnu zgradu Doma kulture, koji je takodje bio ponos svih ljudi u okolini…Mučki je ubijena ‘stara dama’ i sahranjena u rupama pored ciglana, iz kojih su vlasnici tih ciglana nekada eksploatisali zemlju…Besomučno udarana i rušena bagerom bez pružanja nekog većeg otpora…Sa suzama u očima posmatrao sam taj čin i prisećao se kako sam nekada pošao u tu školu, sa kim sam sedeo u klupi, u kojoj učionici smo bili u prvom razredu, pa u kojoj u osmom razredu, o raznoraznim dogodovštinama i nestašlucima tokom školovanja, koji su mi bili nastavnici, učiteljica…Pitao sam se kako bi reagovali svi oni stari učitelji i nastavnici, kada bi se nekim čudom danas našli na ovom mestu…Mnogi od njih su ceo svoj radni vek i skoro ceo život živeli i radili tu u školskom dvorištu…Bila bi to strašno mučna scena za njih, uostalom kao i za sve nas, koji smo od prvog do osmog razreda pohadjali tu školu…
Mnogi ljudi dolazili su da vide ‘ubijanje stare dame’ i sa velikim žaljenjem gledali kako im pred očima nestaje njihova škola, gde su provodili 8 godina svog života i svoje najbolje dane detinjstva i života…Mnogi ljudi su, sa suzama u očima, pričali svoje doživljaje, pokazivali gde im je bila učionica, podsećali se svojih učitelja i nastavnika, svojih drugara sa kojima su delili školsku klupu….
Osnovna škola u Guberevcu izgradjena je ubrzo po oslobodjenju od Turaka, 1882. godine a 1926. godine izgradjena je nova zgrada Osnovne škole, koja je tada nosila ime ‘Živojin Mišić’…Ta zgrada je bila u funkciji sve do 1991. godine, kada je sagradjena nova, moderna zgrada, sa svim potrebnim sredstvima i kabinetima za savremeno odvijanje nastave…Od tog trenutka, stara škola je prepuštena na milost i nemilost raznoraznih huligana koji su polomili u njoj i na njoj sve što se polomiti može…Bilo je tu i pocepanih dnevnika, izvučeni su i pokradeni svi kablovi i prekidači za struju, polomljen i odnet patos, polomljeni svi prozori, prozorska krila, vrata, išvrljani zidovi i unutra i spolja i od zgrade koja je bila u dobrom stanju kada je napuštena, za par godina postala je ruina…Pre 15-ak godina, neko upalio dve učionice sa severne strane od nastavničke kancelarije…Nikada mi neće biti jasno, zašto je potpuno zanemarena stara zgrada, koja je tada, 1991. godine bila u dobrom stanju ? Ko je odgovoran što je sve u njoj poharano i polomljeno ? Zašto se ta zgrada sa debelim i čvrstim zidovima nije iskoristila u neke svrhe, na primer, da se spoje dve-tri učionice, da se udari ploča odozgo i da deca preko zime imaju fiskulturnu salu, a u onim drugim preostalim odeljenjima da se napravi, na primer, neka teretana, da se postavi sto za stoni tenis, da se formira šahovski klub i slično ? Najlakše je sružiti neki objekat ali sagraditi ga, to je već druga priča…
Kada sam ja pohadjao tu školu, bilo je blizu 600 djaka…Do petog razreda tu su išli djaci iz Guberevca, Gornjeg i Donjeg Bunibroda, Badinca i Žižavice a od petog razreda, tu su dolazili i djaci iz Stajkovca, Gložana, Prilepca, Nomanice i Zloćudova…Pre toga, u neka davna vremena koje ja ne pamtim, tu su dolazili djaci iz mnogo udaljenih sela, Bara, Lipova Čuka, Tulovo, Zoljevo, Zagužane, Mala Grabovnica, Velika Grabovnica, Dobrotin i Gornje Krajince…
Za svojih 95 godina postojanja, od toga 65 godina aktivnog rada, ova škola iznedrila je ogroman broj darovitih i odličnih učenika, koji su kasnije, tokom daljeg školovanja, postali visoko obrazovani ljudi svih profesija…Veliki broj djaka ove škole postali su doktori nauka, pravnici, advokati, ekonomisti, umetnici, profesori, inženjeri, lekari, arhitekate, sportisti, muzičari….
Ta stara zgrada naše škole imala je svojevrsnu dušu…Odisala je nekom toplinom, ljubaznošću, smirenošću…Danas je 6. mart i bila je Zadušnica i ja sam zapalio jednu sveću za pokoj ‘duše’ te ‘stare dame’……
Zbogom stara školo…….Otišla si u večnost i legendu…..
