Hteli su komad Turske da nam pruže tu, u centru Leskovca, a sada žive svoj san

Razne vrste baklava, ratluka i halvi, turski čaj i kafa……..to je samo deo ponude poslastičare “My Dream“, koju su nedavno otvorili Salih i Meliha Ata, sa željom da svojim sugrađanima upriliče uživanje u autentičnim tradicionalnim turskim slatkišima.

Kada je Salih, pre devet godina došao u Leskovac, kako bi se zaposlio u Fabrici “Džinsi“, nije ni slutio da će, umesto u rodnom Tekirdagu, u blizini Istanbula, on i njegova porodica život nastaviti u Srbiji.

„Radio sam kao glavni majstor za održavanje šivaćih mašina i kad je fabrika zatvorena, nismo bili u dilemi da li ćemo ostati. Moja ćerka, koja sada pohađa šesti razred škole “Josif Kostić“ i supruga, navikle su na život ovde, tako da o odlasku nismo razmišljali, ali jesmo o tome čime ćemo se baviti. Palo mi je na pamet da su kolege iz ‘Džinsija’, kad god bih odlazio u Tursku, tražile da im donesem slatkiše, pa smo odlučili da otvorimo kafe-poslastičaru sa tradicionalnim turskim kolačima“, priča on za Rešetku.

Poslastice izrađuju turski majstori i jedan deo sastojaka stiže otuda, ali Salih smatra da  je za autentičnost neophodno trojstvo- iskustvo poslastičara, recept i kvalitet materijala.

„Za početak smo se odlučili za 13-14 vrsta baklava: klasičnu sa orasima, sa pistaćima, šargarepom, čokoladom, narom, suvu, hladnu…., nekoliko vrsta kadaifa i urmašica. Otvorili smo početkom decembra, a Leskovčanima se najviše dopadaju baklava sa pistaćima i rolovani ratluci. Najpre uzimaju po malo, da probaju, a onda se vrate jer su već odabrali svoje omiljene“.

Gospođa Verica i njene prijateljice dolaze u novootvorenu poslastičaru već nekoliko puta. I danas ih zatičemo u isprobavanju novih ukusa.

„Čini mi se da su kolači ukusniji nego u Turskoj. Volim slatko i svaki put isprobam nešto novo, a baklavice obavezno naručim. Pogledajte koliko je lep ambijent. Vrlo je prijatno i zaista se lepo osećamo ovde, to je još jedan razlog ponovnog dolaska“, gotovo uglas poručuju.

Mušterije, kaže Salih, vole da probaju i tursku kafu, jer se ona, uprkos istom imenu sa domaćom koja se pije u Srbiji, razlikuje u načinu pripreme.

„Ovde se kafa i šećer stavljaju u provrelu vodu, a naša kafa se sprema tako što odmah u vodu stavimo sve sastojke i zajedno kuvamo. Iako uživaju i u kafi, Turci tradicionalno piju čaj u svako dobra dana i godine, pa se ovaj originalni napitak može popiti i kod nas. Za one koji su više za hladne napitke, nudimo ceđene sokove“.

Gospođa Meliha, koja odlično razume, ali još uvek ne govori dobro srpski jezik i sama je majstor turske kuhinje. Zadovoljna je početnim rezultatima i najavljuje da će ponuda ovog slatkog butika, jedinog te vrste južno od Beograda i severno od Skoplja, uskoro biti obogaćena slanim specijalitetima:

„Širićemo se polako. Planiramo još od slatkog programa sutlijaš, trileće i još nekoliko vrsta kolača, a trebalo bi uskoro da ponudimo i slane specijalitete: turski burek, mantije i druge gurmanluke od testa. Želimo da se dobro spremimo i naviknemo mušterije da ono što nudimo, u svako doba može ovde da se nađe. Nigde ne žurimo i imamo nameru da idemo korak po korak“.

Dodaje da je navikla na život u Leskovcu.

„Turska je velika zemlja, a ovde se osećamo bezbedno. Naša ćerka, koja govori srpski kao maternji, ima mnogo drugarica. Izađe slobodno, prošeta, druži se. Ja ne strahujem da uveče kasno izađem i prošetam gradom. Mentalitet ljudi mi se sviđa, ovaj grad našoj porodici pruža sve što mu treba“, zaključuje gospođa Meliha.

S.Stojiljković