O kontinuiranom poskupljenju namirnica, osim praznih novčanika, svedoče i prodavaci, koji kažu da svako malo podižu cene za dinar, dva, tri… Naoko sitna povećanja, ali kada uzmemo u obzir da trend poskupljenja traje još od početka pandemije, a da većina ima platu manju od proseka ili dobija minimalac, udar na džep građana postao je nepodnošljiv.
Osetnija poskupljenja hrane i energenata, a zatim i ostalih proizvoda, počela su na jesen, da bi ove godine hrana rekordno poskupela, najviše povrće, meso, ulja, kafa, jaja i mlečni proizvodi.
Od aprila prošle do aprila ove godine cene su u proseku porasle za 9,6 odsto, poslednji su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kada procente prevedemo u dinare postaje razumljivije koliko su cene otišle uvis. Primera radi, u aprilu prošle godine kilogram svinjskog buta bez kostiju koštao je 479,99, a ovog aprila 599,99 dinara. Pakovanje od 10 komada jaja ‘A’ klase u Idei lane je koštalo 150, a sada 190 dinara, dok je 200 g kafe Bonito sa 199 otišlo na 248 dinara. Litar pasterizovanog mleka “Moja kravica” je sa 100 dinara poskupeo na 110 dinara, dok je litar jogurta istog prozvođača od aprila do aprila poskupeo sa 111 na 119 dinara.
Stvarna inflacija najmanje 30 odsto
Inflacija osnovnih životnih namirnica je značajno veća od opšte stope inflacije, a pošto građani Srbije najviše para troše na hranu, stanovanje i komunalije, ekonomisti kažu da je inflacija “pojela” prosečnu platu za više od tih 9,6 odsto.
Profesor Goran Radosvljević sa FEFA fakulteta kaže da su hrana, piće i duvan poskupeli više od 20 odsto, te da su cene nekih životnih namirnica u odnosu na prethodnu godinu porasle i za 60, 70 i više odsto.
“Po svom nočaniku vidim da ono što sam plaćao krajem prošle godine 300 dinara sada košta 500. Kada god odem u prodavnicu cene me demantuju da je inflacija jednocifrena. Jer ono što ja najviše kupujem, a to je hrana, pokazuje da je inflacija u Srbiji najmanje 30 odsto, inflacija hrane”, kaže profesor Radosavljević za Istinomer.
Za toliko je opao i životni standard građana, naročito siromašnijih koji primaju manje od proseka.
“Za njih su troškovi života mnogo više poskupeli, jer njihove plate danas vrede značajno manje nego što su vredele prošle godine. Kada znamo da su cene mesa i povrća otišle po 15, 20, čak i 30 odsto, onda vidimo da je za toliko smanjena i kupovna moć u Srbiji”, objašnjava Aleksandar Milošević, urednik ekonomske rubrike u listu Danas.
Koliko je kupovna moć opala vidi se i iz poslednjih javno dostupnih podataka o potrošačkoj korpi. Tako je u odnosu na februar 2021. u februaru ove godine za prosečnu neto zaradu, koja je iznosila 70.605 dinara, moglo da se kupi: 50 litara manje jestivog ulja, 62 kilograma manje kristal šećera, osam kilograma manje svinjskog mesa s kostima, 97 kilograma manje brašna i 265 komada jaja manje.
Siromašniji građani čija je februarska (medijalna) zarada bila 53.590 dinara i niža, mogli su da kupe, jasno je, još manje pobrojanih namirnica.
Skuplja struja jer neko mora da plati Mićine greške
I cene goriva su u odnosu na prošlu godinu povećane oko 30 odsto, a očekuje se i poskupljenje komunalnih usluga, među njima i gradskog prevoza, takođe do 30 odsto. Sudeći po izjavama predstavnika Vlade Srbije, verovatno je da nas očekuje i poskupljenje struje.
Milošević ne veruje da će struja poskupeti 30 odsto za domaćinstva, kao što je to najavio Demostat pozivajući se na izvore iz vlade, i smatra da je takva najava bila “probni balon” i priprema javnosti za “manje i prihvatljivije poskupljenje”.
“Struja verovatno mora da poskupi s obzirom na to koliko nam je razoren EPS bio ove zime i koliko su bili troškovi servisiranja svih tih havarija i uvoza struje. Neko to mora da plati, a to su građani”, kaže Milošević.
Radosavljević smatra da ne postoji ni jedan razlog za poskupljenje električne energije osim što postoje ogromni gubici u EPS-u, ”koji trenutno iznose preko 500 miliona evra, a do kraja godine će verovatno meriti i milijardu”.
Skuplja struja, skuplje i sve ostalo
Struja bi mogla da poskupi na leto, a onda nas sasvim izvesno očekuje skok cena i drugih proizvoda.
“Novi talas poskupljenja posle poskupljena struje možemo sigurno da očekujemo, samo je pitanje u kom obimu. Struja učestvuje u troškovima proizvodnje praktično svega i kada skoči cena struje, slično kao i kada skoči cena goriva, to utiče kaskadno i na cene svih ostalih proizvoda”, objašnjava Milošević.
I dok se vlast planira da mladima pokloni još po 100 evra, za šta je iz budžeta izdvojila oko 13 milijardi dinara, ekonomisti ocenjuju da davanje državne pomoći nije izazvalo inflaciju.
“Kod nas cene idu dominantno nagore zbog spoljnih faktora. Radi se o uvezenim cenama hrane i energenata, tako da u tom smislu ne možemo reći – naša privreda radi loše, pa je došlo do toga. U ovom slučaju mi delimo sudbinu čitave Evrope, pa i čitavog sveta, tako da je naša inflacija većinski uvezena”, smatra Milošević.
Od jeseni cene hrane još više
Nimalo ružičasta prognoza dolazi i od profesora Radosavljevića, koji očekuje da će cene u Srbiji nastaviti da rastu “još brže nego do sada” i da će takva situacija da potraje bar do proleća naredne godine.
Takvu prognozu temelji na činjenici da je cena prolećne setve bila za oko 45 odsto veća nego u istom periodu lane, što će “automatski značiti rast cena hrane na jesen, kada dođe vreme žetve”.
Iako je teško proceniti koliki će biti rast cena, profesor predviđa da će hrana poskupeti najmanje 20-30 odsto i da nas u drugoj polovini godine očekuje još veća inflacija.
