Ko s’djavolom tikve sadi

Taj san je ustvari bio očaj u koji smo kao narod upali zbog svakodnevnice koju nam ova uzurpatoraska vlast namece kao „nikada bolji život“.

Morali su da poginu ljudi da bi se svi mi trgli ali je ipak krenuo narod u promene.

Obuzme ljude neki vid euforije da sve ide po planu i da stvarno ima onih koji ce na svim nivoima predstavljati narod i pravdu.

Kao i uvek, kad se previše nadaš onda sledi neki vid razočarenja.

Ni pre svega ovoga nije bilo mnogo onih kojima se verovalo, naravno bilo je onih kojima se veruje za novac ili iz straha, to je ono čuveno „moram“ da budem deo njih, ili bar moram da glasam za SNS.

Ponovo predstave za široke narodne mase, cirkus u skupštini, po lokalnim parlamentima, sve u zajedničkoj režiji vlasti i najbučnije opozicije koja je ustvari opozicija narodu nazalost.

U jednom od svojih tekstova sam jednom lepo napisao  „nama Mesko uopšte ne treba, sami će se podavimo“. Stvarno je tako.

Čak i sada kada je očigledno da je SNS-u kraj jako blizu, ponovo je saradnja na političkom nivou odlična.

Neki „moraju“ iz straha zbog svojih grehova iz prošlosti, neki vraćaju za usluge ove vlasti, a neki su jednostavno naivni i veruju da je ovaj cirkus koji se sprovodi u delo stvarno borba protiv vlasti.

Moraju neki novi ljudi da udju u politiku i ozbiljno se bave njome, ne koristoljubljem i lopovlukom već politikom. Da zarađuju novac za život ali i da rade u službi onog ko ih plaća, a to je narod!

Dok nam politiku vode ljudi koji ručkaju i piju sa onima sa kojima se pred kamerama pljuju i na ivici su fizičkog sukoba, sve ovo je samo farsa.

Nažalost, tačno je da para vrti gde burgija neće, ogroman novac je u igri, sve je upleteno kao paukova mreza, sve zbog prokletih para, zbog kojih ljudi prodaju obraz.

Želim studentima sve najbolje i nadam se da će sutra obeleti obraz naše zemlje i da će pokazati da je došlo vreme za promene.

Neka Bog čuva pošten narod, a onima koji nose dres ispod dresa bih savetovao da razmisle o onoj narodnoj:

„Ko s đavolom tikve sadi“…