Kome smeta jak seljak?

Što se aktuelne situacije tiče, mnogo smo ratova pregurali i država je preživljavala pre svega zahvaljujući seljaku. Ova država ne da nema poljoprivrednu strategiju, već nas se i odrekla. Pitam se, da li našoj državi smeta jak seljak, pitao je na današnjoj konferenciji za novinare Grupe građana “Za Leskovac – Zajedno” poljoprivrednik Nenad Milenković.

On se osvrnuo i na neisplaćene subvencije iz 2020. godine.

“Danas su počele isplate ovogodišnjih subvencija, ali onih od pre dve godine, još uvek nema. Ako se podsetimo perioda od pre 12 godina, tada su subvencije bile 13 hiljada po hektaru, pa su smanjene na 4 hiljade. Sad u štampi piše da su davanja, u odnosu na prošlu godinu duplirana, a zaboravlja se da su nekad bila mnogo veća”, kazao je Milenković.

Kandidat za narodnog poslanika na izbornoj listi koalicije “Moramo” Nebojša Cakić zapitao se kako je moguće da su nam poljoprivredni proizvodi najskuplji, a da se proizvođači žale kako ne zarađuju dovoljno od primarne proizvodnje.

“Jasno je ako znate da se u cenu ugrade država, uvoznici, izvoznici, razne agencije i organizacije… Svi oni koji sakupljaju kajmak. Neverovatna je i zabrana izvoza pšenice i kukuruza u vreme kad su cene na tržištu povećane, a ratarima uskraćeno da naplate svoju muku”, istakao je Cakić.

On je naglasio da Leskovac živi zahvaljujući poljoprivredi, a da sa druge strane lokalna samouprava za turizam izdvaja 100 miliona dinara, dok za poljoprivredu, dva i po puta manje.

“U prošloj godini, cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji su poskupele više nego bilo gde u Evropi. Od skora smo suočeni i sa najaktuelnijim problemima, izazvanim sukobom u Ukrajini. Sam predsednik kaže da ni od čega ne strahuje, osim od gladi, pa se ja pitam kako je to moguće, ako je naša zemlja “ekonomski tigar“, a poljoprivreda je strateški najvažnija privredna grana”, zaključio je Cakić.