Lebane, Surdulica, Vlasotince predvode incijativu za ruralni razvoj Srbije
Tek nešto manje od petine poljoprivrednika iz Surdulice, Vlasotinca i Lebana spremno je da unapredi svoju proizvodnju, pokazalo je NALED-ovo istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Bolje prilike po meri nerazvijenih područja“. Zbog nedostatka tržišta, nižih cena organskih proizvoda i nedovoljno isplativosti, za organsku proizvodnju koja u svetu spada u red najperspektivnijih branši opredelilo bi se svega 24% proizvođača.
Da bi pomogao ovim proizvođačima da uhvate korak sa aktuelnim tendencijama u agraru i postanu pokretači privrednog rasta u svojim sredinama, NALED je u okviru pomenutog projekta izradio analizu sa preporukama za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ovaj dokument nastao je kao rezultat mapiranja potreba 185 gazdinstava sa područja Surdulice, Vlasotinca i Lebana, a javnosti je predstavljen na današnjem okruglom stolu o merama podrške seoskom stanovništvu održanom u Leskovcu, na kojem su učestvovali i predstavnici udruženja Etno mreža, Original Srbija i savezi za podršku proizvođačima.
“Poljoprivreda predstavlja značajan segment naše privrede, a naročito smo ponosni na tri sertifikovana proizvoda – leskovački ajvar, spržu i roštiljsko meso. Od 2013. do kraja 2021. grad je izdvojio 226 miliona dinara za podršku poljoprivrednim gazdinstvima. Dosad smo imali 7.760 korisnika podsticaja, a sredstva dodeljujemo uvek u decembru, kada su poljoprivrednici manje aktivni, kako bi na vreme mogli da planiraju aktivnosti za narednu godinu”, istakao je, ovom prilikom, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Analiza NALED-a pokazala je da se proizvođači sa juga Srbije pretežno bave voćarstvom, povrtarstvom i proizvodnjom meda, te su i ključne preporuke usmerene na razvoj ovih sektora.
“Budući da se čak 52% proizvođača izjasnilo da im je najpotrebnija podrška za nabavku mehanizacije, fokus programa podsticaja mora biti na ulaganjima u proizvodno-preradne kapacitete. Da bi proizvođači iz ovih krajeva bili u mogućnosti da izađu na strana tržišta, potrebno je da usaglase svoje proizvode sa propisima zemalja u kojima žele da posluju, zbog čega je važno pomoći u sertifikaciji i standardizaciji proizvodnje. Najzad, da bi od svojih proizvoda napravili prepoznatljiv brend, neophodno je obezbediti im podršku iskusnih stručnjaka”, poručila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović i pohvalila grad Novi Sad u kojem se već godinama dodeljuju subvencije za sertifikaciju organske proizvodnje i geografsku oznaku.
Kako je istaknuto, poljoprivreda je jedan od stubova domaće ekonomije i u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuje sa 1,6 milijardi evra. Uz pridržavanje NALED-ovih preporuka, ona bi mogla postati ozbiljna razvojna šansa za seosko stanovništvo, naročito za ugrožene kategorije. Prema podacima RZS, u seoskim sredinama posao ima tek 27% mladih i skoro 43% žena, pri čemu je oko 17 % njih zaposleno kao pomažući član domaćinstva.
Projekat prekogranične saradnje Bolje prilike po meri nerazvijenih područja finansira se sredstvima Evropske unije i pored tri opštine u Srbiji uključuje i Staro Nagoričane i Kumanovo u Severnoj Makedoniji, a sprovodi ga NALED u partnerstvu sa udruženjem žena „Ruža” iz Lebana, Fondacijom za menadžment i industrijsko istraživanje „MIR“ iz Skoplja i civilnim centrom „AktivUm“ iz Kumanova.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
