Група младих уметника из Лесковца направила је први корак у стварању чврсте алтернативне културне сцене у свом граду, који је, како они кажу, опкољен смогом и димом „који куља из оронулих димњака некада значајних фабрика“.
На супротном крају државе у односу на престоницу, Лесковац је колевка концепта који носи име супротно Београду – „Black City“.
Како би сазнали више о њиховом стваралаштву, водили смо разговор са целим колективом који је изразио жељу да интервју не представља мишљења једне особе, већ целе групе.
Шта је Блек Сити и ко га чини?
Блек Сити је концепт са идејним седиштем у Лесковцу који обухвата више појединаца ангажованих на пољу стварања у области алтернативне културе. Делатност Црног Града заснива се на креирању и пласирању аутентичног музичког, визуелног и медијског садржаја, црпећи инспирацију управо из наведене тмине која нас окружује. Црна боја и мрак који доминирају у нашој иконографији одраз су стварности у којој се налазимо, међутим, суштина нашег стваралаштва је сасвим супротан однос према црнилу – крајње непријатељски, са настојањем да се црнило искорени. Блек Сити чине сви млади Лесковчани који су окупљени око ове идеје. Музику ствара нас десетак и то од нуле, све је „домаћи“ производ, од битова, текстова до продукције. Имамо неколико дизајнера, имамо људе који су практично створили навијачку групу која данас прати Дубочицу, које смо и ми сами део, и још много другара који дају свој допринос на разне друге начине.
Како бисте се жанровски определили?
Све што нас у датом тренутку вози, што би се рекло. Не ограничавамо се само на један жанр, а и немогуће је с обзиром на то колико нас има. Кад уђете на наш (Јутјуб) канал можете да чујете и треп, и реп, и дембоу и баиле, и неке љубавне нумере, акустичне ствари… Од скоро имамо и гусле у студију, тако да чим их усавршимо и то ћемо да снимамо. Неколицина нас је у ствари прве музичке кораке направила на панк сцени, Лесковчани који су раније излазили у „Грув“ пре него да га сруше сигурно знају за Отомпотом и Слепо Црево чије смо саставе чинили ми. Тако да смо свуда а и нигде.
На питање шта их је мотивисало за стварање алтернативног колектива кажу да их напред гура искључиво њихова лична жеља за стварањем јединственог изворно-лесковачког садржаја који итекако фали.
У суштини, свако од нас има жељу да исприча све неиспричане приче из нашег града, којих има много, и да их на само нама јужњацима својствен начин прикаже. Сви знају шта се дешава по већим градовима и центрима у нашој држави, али врло мало тога је речено о местима и животу у градовима као што је Лесковац. Ту на сцену ступамо ми, и трудимо се да то променимо колико год је то могуће. Удри бригу на весеље нам је мисао водиља, која је код нас на југу Србије вероватно најзаступљенија и прожима свакодневни живот овде. А и ако нам већ смета што је околина лоша и што се врло мало ствари дешава у граду, онда је на нама да барем пробамо да променимо такву ситуацију.
Шта је заправо циљ Блек Ситија?
Да од овог нашег црног града начинимо не бео град, али да му барем мало придодамо и неку другу нијансу, јер тих нијанси итекако има, само су затрпане испод црнила.
Чиме сте задовољни у Лесковцу када су у питању могућности за алтернативне младе ствараоце а чиме нисте?
Тешко да, осим тога што имамо најбољи ајвар на свету и Ђокине вирове где се бањамо кад је вруће, можемо да будемо задовољни било чиме у овом граду. Простори за било какав вид алтернативне сцене не постоје. Нажалост, постало је нормално да у Лесковцу не можете да чујете скоро ниједног алтернативног извођача, јер где ће да дође и ко ће да га позове? То даље значи да никаква сцена не може да се формира јер млади немају никакав догађај који би их окупио на једном месту. Тако да могућности нису лоше, већ оне не постоје и све се своди на ентузијазам појединаца.
Да ли мислите да може тај ентузијазам појединаца да се ипак већински усмери и тако оствари веза са потенцијалном публиком за потенцијално велику алтер сцену у Лесковцу? Може ли то да се повеже са вашим циљем да придодате другу нијансу нашем граду?
Мале су шансе јер фале млади људи који би чинили ту већу сцену. Али свакако бисмо волели да барем покренемо нешто што ће можда у будућности изнедрити тако нешто.
Какви су вам планови што се тиче блиске будућности, да ли можемо да очекујемо нове пројекте или наступе?
Планови су нам да се мало финансијски консолидујемо, па да пробамо да ствари подигнемо на неки виши ниво. Неких актуелних пројеката тренутно немамо јер се доста радило у претходном периоду па смо сада у фази мањка инспирације, али такве ствари се брзо мењају. Што се наступа тиче ускоро ћете бити обавештени о датуму Блек Сити вечери, где ћемо цело вече да малтретирамо све присутне искључиво нашом музиком. Ту ће публика први пут моћи да чује Dyze-ов албум „NYTRO” и недавно објављени ЕП Бецца и Бозна „Оцвепомало“, али и много друге ствари које кувамо већ месецима у студију.
Сав изворни садржај који су Блек Сити Бојси до сада објавили можете видети на њиховом Јутјуб каналу.
Ako stepropustili...
Аутор: Слободан Станковић
НАПОМЕНА: По жељи аутора, цео текст је објављен на ћирилици.
Jeste „Crni grad“! U Leskovcu ljudi žive na rubu siromaštva. Većina gladuje ali niko nas ne čuje! Jesam iz Leskovca ali baš zbog uslova koje imamo nikada neću preboleti zašto sam ostala! Zato svoju decu vaspitavam da odu odavde i nadam se da ću i ja uspeti!
Nervira me to što ljudi ćute jer ili ih je strah ili….Ne znam. Ne bavim se politikom ali ovde nikada nije bilo gore! Najnepismeniji i najnevaspitani su na vrhu u Leskovcu. Kako?! Ne znam i ne zanima me jer svi znaju da je to javna tajna a opet ćute, nažalost ! Možda su to i zaslužuli jer ne moraju uvek „slepo da slušaju“ i da veruju u laži!
Crni grad, baš lepo ime…stoji nam…
Samo su nam falili „veternički darkeri“ :))))
Aloa bre klinci! Ako ne znate kako, pitajte starije, ne glumatajte Beograđane s nekim tzv. umetničkim konceptima, već budite svoji.
Loše, veoma loše…