Odličnim glumcima iz unutrašnjosti se ne pruža često prilika da zablistaju na malim ekranima ili na velikom platnu u visokobudžetnim domaćim filmskim i serijskim ostvarenjima, ali se sreća očigledno osmehnula glumcu Filipu Radivojeviću iz Leskovca koga ćemo imati prilike da gledamo u drugoj sezoni kriminalističke sage „12 reči“.
Kako sam kaže, najverovatnije na jesen, u franšizi koja ekranizuje živote ljudi upletenih u brutalne kriminalne radnje stavljajući u fokus unutrašnje borbe likova i njihove odnose.
- Filip će deliti kadrove sa velikanima srpskog glumišta poput Viktora Savića, Tihomira Stanića i Nebojše Milovanovića
„U seriji igram Vujketa, zatvorenika, koji u saradniji sa pandurima, zbog nekih svojih benifita, pokušava na sve moguće načine da izvlači informacije od zatvorenika. Jednom rečju – drukara (smeh – prim.nov). Interesantno je da sam ja otišao na kasting za neku sasvim drugu ulogu. Prošlo je više od dva meseca i ponudili su mi da se pojavim na kasting upravo za ovu ulogu u ovoj seriji. Pri povratku u Leskovac, samo što sam izašao iz autobusa, javili su mi da sam je dobio. Inače, na kastingu za drugu sezonu bilo je oko 600 kandidata. Rediteljka Jelena Stolica je izuzetna osoba, jako iposvećena i požrtvovana. Retko možete naći reditelja koji će da podjednako posveti pažnju svim glumcima, a ne samo onima koji su velike zvezde ili u glavnoj ulozi. Ona ne pravi izuzetak. Bilo je to jedno divno iskustvo“, navodi Radivojević.
Inače, ovo je druga tv uloga ovog mladog glumca iz Leskovca. Srbija je imala prilike da ga vidi i u seriji „Bilo jednom u Srbiji“ koja je emitovana na RTS-u.
„Teško je probiti se u tom svetu. Ma koliko imao pozorišnog iskustva i predstava iza sebe, doći do velikih filmskih i serijskih produkcija nije lako. Tu se uglavnom vrti jedan te isti krug ljudi, tu su glumci koje narod voli i prepoznaje. Pre svega je zbog toga jako teško ući u industriju. Potrebno je malo sreće, ali i poznanstava. Imao sam tu sreću da se prethodna serija snima u Leskovcu, bio sam deo te ekipe, neki ljudi su to izgleda zapazili i put se otvorio. Možda je to, možda puki talenat, a možda i malo sreće. Nadam se da se na ovome neće završiti, već da je ovo početak novog poglavlja u mojoj karijeri“, kaže Filip za Rešetku.
Za sve, kaže, postoji pravi trenutak.
„Bilo je mnogo ponuda, ne mogu da kažem da nije. Nuđene su mi uloge u filmovima i serijama koje se jako brzo snimaju, emituju svakog dana na pojedinim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali sam odbijao. Ne želim da neko misli da potcenjujem bilo čiji rad ili nešto slično, ali sam smatrao da u takvim projektima meni nije mesto. Jednostavno, čekao sam svoj trenutak“, ističe.
„KO IMA KOGA, AL’ IMA I BOGA“
Na daskama koje život znače, u svom matičnom pozorištu, Narodnom pozorištu Leskovac, skoro je deset godina i glumio je u preko 40 predstava. Svojim sugrađanima i više nego prepoznatljiv, već jedan od omiljenih glumaca. Kažu, dobar je u svakoj predstavi, ma kakav lik da glumi.
„Ne volim šablone. Svaka naredna uloga je za mene izazov. I drago mi je da je tako“, objašnjava.
Ipak, ma koliko publika navijala za njega, nagrade na pozorišnim festivalima su ga do sada zaobilazile.
„Kada jednog dana ti ljudi koji sede u žiriju budu smatrali da sam dovoljno dobar da budem nagrađen, biću. Do tada, moraću da nastavim da se trudim. Pa, i nakon toga… Lično mislim da su nagrade i festivali izgubili svoj smisao i da će to tako ostati dok se ne promeni struktura ljudi koji već dugo godina unazad odlučuju o nekim stvarima. I mislim da bi to trebalo da se desi zbog novih generacija glumaca koji dolaze. Što se mene lično tiče, meni je najveća nagrada aplauz publike koja dolazi da nas gleda. Ko ima koga, al’ ima i Boga…“, zaključuje.
Zbog toga, kaže, najviše i uživa u radu na dečjim predstavama.
„Decu ne možete prevariti. Deca su najiskrenija publika. Ako ste dobri, ona će vas nagraditi. Ako ste loši, jasno će i to da vam stave do znanja“, objašnjava.
Kako dodaje, pre svega se raduje radu na novim predstavama koje ga očekuju u Narodnom pozorištu Leskovac.
„Radićemo ’Koštanu’ u koprodukciji sa kolegama iz Niša, kao i još jedan savremeni tekst“, najavljuje Radivojević.
Što se sedme umetnosti tiče, nada se ulozi u nekom od ostvarenja koja će ostati zapamćena u budućnosti.
„Danas se većina stvari radi brzo. Nema više kultnih filmova i serija poput ’Maratonaca’, ’Ko to tamo peva’, ’Vrućeg vetra“, Boljeg života“, filma ’Rane’ i slično. Voleo bih da budem deo nečega što će tako da se pamti“.
D. Marinković
Ako stepropustili...
