Prema zvaničnim podacima Ministarstva privrede, samo tokom prošle godine isplaćeno je više od 93 miliona evra državnih subvencija, uglavnom stranim firmama. Za sada, međutim, niko nije zvanično saopštio koliko je ukupno izdvojeno u poslednjih deset i više godina vladavine Srpske napredne stranke — partije koja je, ironično, na vlast došla uz obećanja da će ukinuti subvencije, izjednačiti domaće i strane kompanije i uvesti “nultu toleranciju” prema korupciji.
Danas, umesto obećanog ekonomskog preporoda, Srbija beleži masovne odlive investitora, zatvaranja fabrika i hiljade radnika koji su ostali bez posla, dok se precizni podaci o efektima milionskih ulaganja — ne znaju.
Leskovac: grad subvencija i otkaza
Leskovac, nekada industrijski centar juga, postao je simbol te politike. Samo u “Juri” i “Aptivu”, državne i lokalne vlasti uložile su milijarde dinara. U zamenu, grad je dobio hiljade radnih mesta, ali i više od hiljadu otkaza u poslednje tri godine.
Prema istraživanju portala Rešetka, ulaganja građana u ove dve fabrike izgledaju ovako:
APTIV
-
Poslednji podatak: oko 4.000 zaposlenih
-
Budžet Republike Srbije: 7,5 miliona evra za zapošljavanje 2.000 radnika + 7,5 miliona evra za izgradnju fabrike + 68 miliona dinara za gasovod + 45 miliona dinara za elektropriključke
-
Budžet grada Leskovca: 152 miliona dinara za infrastrukturu + 124 miliona za zemljište dato na korišćenje
➡️ Ukupno: 1.266.500.000 dinara iz javnih sredstava
Ulaganje samog investitora: 25 miliona evra.
JURA
-
Poslednji podatak: preko 3.000 zaposlenih
-
Budžet Republike Srbije: 2012. – 7.000 evra po zaposlenom (za 1.500 radnika) + 2016. – 2 miliona evra subvencija za 700 novozaposlenih, odnosno više od 35.000 evra po radniku
-
Budžet grada Leskovca: 40 miliona dinara za lokaciju treće fabrike, na prostoru nekadašnjeg “Jugekspresa”.
Turski “Jeanci”, koji je takođe primao milionske subvencije, napustio je grad ostavljajući dugove, a javnost nikada nije saznala kako je slučaj okončan.
Subvencije kao bumerang
Vranjski “Kentaur”, vlasotinački “Elrad” i brojne druge fabrike poslednjih meseci otpuštaju radnike ili gase proizvodnju. Model državne politike — plaćanje stranih investitora da otvore radna mesta za minimalac — pokazao se kratkog daha.
Kada subvencije “ispare”, kompanije spakuju mašine i odlaze, ostavljajući prazne hale i nezaposlene radnike.
3.200 radnika na ulici u Nišu
Samo u Nišu i okolini, poslednjih meseci bez posla je ostalo oko 3.200 radnika, nakon što su fabrike “Beneton”, “Džonson elektrik” i “Leoni” potpuno ili delimično zatvorene — sve redom subvencionisane kompanije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), za godinu dana u Vranju je bez posla ostalo više od 350 ljudi, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji broj zaposlenih smanjen za više od 6.000 u odnosu na prošlu godinu.
Gradovi poput Bujanovca, Surdulice, Preševa i Bosilegrada beleže pad zapošljavanja, a region se nalazi na dnu po svim ekonomskim pokazateljima.
“Đuro, nisam zadovoljan”
„Đuro, nisam zadovoljan“, rekao je, da prostite, predsednik Srbije premijeru, iako formalno nije njegov nadređeni. Obojica, međutim, odgovorni su za ekonomsku politiku čije se posledice vide svakog dana — zatvorene fabrike i tišina radnika koji “čekaju da bude bolje”.
„Radnici pozatvaranih fabrika se, zasad, prave mrtvi, nejasno se nadajući da će ‘biti bolje’. Generalnog štrajka u Srbiji nema ni na papiru A4. Nada je hrana siromašnih, reče skoro neko, u neuspelom pokušaju da objasni zašto ovde radničko trpljenje još nije puklo“, piše novinarka iz Niša, Zorica Milovanović, i teško da postoji bolji zaključak za ovu priču.
D.Marinković
