Opšta bolnica u Leskovcu nalazi se među desetinama javnih ustanova u Srbiji koje su, u protekle tri godine, nabavljale video-nadzorne sisteme sa funkcijom prepoznavanja lica, pokazuje najnovije istraživanje mreže medija koje čine BIRN, Glas Šumadije, Ozon press, portal 021 i Južne vesti.
Pored leskovačke bolnice, ovakve sisteme nabavljali su i JGSP Novi Sad, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograda, Studentski centar Kragujevac, Niški kulturni centar, EPS, kao i gotovo svi veći zatvori u zemlji.
Prema podacima istraživača, u mnogim institucijama ugrađene su kamere koje imaju mogućnost prepoznavanja lica, iako one zakonski nisu dozvoljene u postojećem pravnom okviru Srbije. Stručnjaci upozoravaju da ovakav vid biometrijskog nadzora predstavlja ozbiljno zadiranje u privatnost građana i da ne postoji propis koji omogućava njihovu primenu u civilnim institucijama poput bolnica ili kulturnih centara.
Istraživanje je obuhvatilo period od 2022. do kraja 2024. godine, a sprovedeno je pomoću specijalno razvijenog programa „TenderSpy“, koji automatski pretražuje dokumenta javnih nabavki u potrazi za terminima poput „face recognition“, „prepoznavanje lica“ ili njihovim varijacijama.
Novinari su pronašli više od 30 sumnjivih nabavki, a od 32 institucije kojima su poslali zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, samo 22 su odgovorile, dok je 10 u potpunosti ignorisalo upite.
Analiza je pokazala da se biometrijski nadzor širi sistematičnije nego ranije – više nije ograničen na škole i studentske domove, već se uvodi i u bolnice, zatvore, kulturne centre i komunalna preduzeća.
Prema rečima Nevene Ružić, konsultantkinje za zaštitu podataka, institucije koje kupuju ovakvu opremu krše zakon, jer nemaju pravni osnov da obrađuju biometrijske podatke građana:
„Kada se nabavlja oprema za čiju upotrebu ne postoji pravni osnov, ta nabavka je nezakonita. Organ vlasti uopšte ne može da kupuje tehnologiju koja omogućava obradu biometrijskih podataka.“
Slično upozorava i Ana Toskić, izvršna direktorka organizacije Partneri za demokratske promene, koja podseća da javne institucije imaju posebnu odgovornost u pogledu zaštite podataka:
„Mi smo trenutno u fazi gotovo potpune nekažnjivosti za povrede podataka o ličnosti. Zato bi najbolja prevencija bila jednostavna – dosledna primena zakona i kažnjavanje onih koji ga krše.“
U Srbiji je obrada biometrijskih podataka, uključujući one koje koriste sistemi za prepoznavanje lica, dozvoljena samo u izuzetnim slučajevima – kada je to izričito propisano zakonom ili kada je neophodno radi zaštite života.
Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da su se kamere sa funkcijom prepoznavanja lica našle i u školama, studentskim domovima i zdravstvenim ustanovama, uključujući i Opštu bolnicu Leskovac, bez ikakve javne rasprave ili prethodne procene uticaja na privatnost.
Celo istraživanje dostupno je na sajtu BIRN-a.
Sve su rešili, još kamere fale, mamu vam lopo*sku!!!