Već treću nedelju tokom radnih dana, ujutro u 7.30 i od 11.30 do 12 časova, meštani prokupačkog sela Mala Plana šetaju jedinim pešačkim prelazom u selu, kako bi ukazali na nebezbednost na ovom potezu. Iako su prvih dana dobili čvrsta uverenja da će se problem rešiti, te da će se bilo kakvom signalizacijom obeležiti pešački koji je na magistralnom putu Niš- Priština u selu i vodi do seoske škole sa 250 đaka, još uvek nema naznaka kada će se to dogoditi.
Rešenje problema obećao je i ministarstar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, gostujući na RTS, ali je od tada prošlo deset dana.
“Koliko je nama poznato nadležno ministarstvo je poslalo dopis gradu Prokuplju da predloži da se postavi semafor obaveštenja, koji tražimo, ali oni izgleda uopšte ne reaguju. Što je najgore i policijski službenici koji su nedelju dana obezbeđivali ovaj pešački prelaz od petka nam prete da ćemo da dobijamo prijave i da ne smemo da ga prelazimo više puta”, kaže Daniela Ristić, jedna od meštana Male Plane.
Ona dodaje da neće odustati, bez obzira na pritiske, dok ne obezbede pešački prelaz i omoguće nesmetan prelazak.
“Frekvencija saobraćaja je užasna na ovom potezu i nisu ugrožena samo deca već i svi koji prelaze, da bi došli do prodavnice, pošte, ambulante. Rešenje postoji, samo treba malo volje”, objašnjava ona.
Ovo selo, kroz koje prolazi magistrala, nema ni pešačkih staza, a potez od 2.500 metara kroz tri sela Potočić, Mala Plana i Drenovac apsolutno je neobezbeđen za pešake. Samo u ova tri sela, a to se vidi po broju đaka u školi, bukvalno živi četrtina seoskog stanovništa u čitavom prokupačkom kraju.
I dok nadležni ćute, meštani glume znakove, jer stanu kraj pešačkog i drže improvizovanu signalizaciju, odnosno znak da je zabranjeno voziti preko 30 kilometara na sat, koji su sami napravili.
Kako niko ne reaguje, Maloplanci su odlučili da se obrate i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i u podužem pismu mu objasnili u čemu je problem. Čekaju odgovor.
B.Roganović
Boli Vucica za vas…
Апсолутна подршка мештанима.
Безбедност за децу је најбитнија и нема алтернативу.
Срамота је да овим путем родитељи морају да се боре за најосновнија права деце.