Ministarstvo za rad Srbije objavilo je Nacrt zakona o radnoj praksi koji propisuje pravo na naknadu za obavljanje prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez, piše Nova ekonomija.
Javna rasprava o tom dokumentu traje do 23. decembra.
Praktikant će, kako je predloženo, imati i prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U Srbiji je stopa nezaposlenosti mladih u dobu od 15 do 24 godine stalno veća od stope zaposlenosti. U 2020. godine je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila 20,8 odsto, piše u obrazloženju Nacrta zakona o radnoj praksi.
Novi zakon urediće radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju.
Urediće se i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, ali i prava, obaveze i odgovornosti i poslodavca i praktikanta.
U Nacrtu zakona je definisano da je praktikant fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca kako bi stekao praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veština za rad u određenom zanimanju.
Predlaže se da lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje radne prakse i da obavljanje radne prakse nije štetno za njegovo zdravlje.
Radnu praksu može da obavlja nezaposlena osoba koja ima najmanje 15 godina i koja je stekla najmanje osnovno obrazovanje, a nije stekla radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu, a nezavisno od toga da li je prijavljena na evidenciju nezaposlenih, navodi se u Nacrtu zakona o radnoj praksi.
Praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca ne smatra se radnom praksom.
Radnom praksom se neće smatrati ni učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, kao ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija.
U radnu praksu neće spadati ni pripravnički staž, volontiranje, ni učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju.
Praktikant radnu praksu može da obavlja tokom prvih devet meseci od završetka školovanja.
Radno vreme praktikanta ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, a poslodavac ne sme da zahteva da praktikant obavlja radne zadatke koji nisu predviđeni planom obavljnja radne prakse i za koje nije zaključen ugovor o radnoj praksi.
Ako stepropustili...
