Sad kad nam decu oblači gospođa ministarka u boje zastave, počinje period neviđenog napretka naše zelene zemlje.
Kako zelena nije boja naše zastave, učiće nam decu da nije važna.
Zato se i uvodi nacionalna čitanka.
Posle boja zastave u školi, svršeni srednjoškolcki će dobiti još naprednije ruho.
U boji zastave radna odela, dok pevaju “ haj-ho haj-ho mi litijum kopamo“.
Ovo „haj“ malo asocira na pozdrav jednom Nemcu.
Srećom po nas, Šolc nije taj Nemac. Šolc je napredni Nemac.
Njemu se sviđa ideja oblačenja naše dece u boje zastave, dok veselo kopaju.
Sad ostaje pitanje, ako se i Šolcu sviđa ova ideja, šta će svi oni građani Srbije, kojima se ne sviđa?
Koliko njih će postati državni neprijatelj broj jedan ?
Ako nisu za „haj-ho“ u bojama zastave, šta drugo mogu da budu.
Koliko njih će pendrekom po glavi, dok se toj istoj glavi ne svidi ideja?
Ako nisu za „haj-ho“ u bojama zastave, onda oni sprečavaju napredak ove zemlje.
Mogu li drugo da očekuju?
Kome još treba zelena zemlja u kojoj se ne kupuje voda za piće i udiše kiseonik?
Ako stepropustili...
Samo bunt!!!
Bogami sve smo blize ovom scenariju .Sve je tacno pitam se kako smo dosli dovde sta se desilo sa ovim narodom vekovima se borimo i prkosimo pritiscima ugnjetavanjem zastrasivanjem ali smo ko u nekom maglovanju uspeli da dozvolimo da nam zivot egzistenciju pravo na normalan zivot ugrozavaju nasi ljudi ne stranci ne ratovi ne bolesti.Kad smo to postali misevi a ne lavovi? Prevrcu se preci i stide nas se dok nas gledaju odozgo.