Nije bajka! Leskovčaninu gazda za rođendan poklonio avionsku kartu i putovanje u Pariz

Četrdesettrogodišnji Vitomir Cibić juče nije ni sanjao da će danas, za svoj rođendan, biti u Parizu, ispod Ajfelovog tornja, i to o trošku preduzeća u kojem radi.

Njemu je gazda Gradimir Mitić, u znak zahvalnosti za dobro obavljanje posla, uplatio avionsku kartu i smeštaj u hotelu u centru Pariza sa dva noćenja, kao rođendanski poklon, otpratio do Beograda na avion i dao plaćenu dnevnicu.

“Zaista sam bio iznenađen. Ovo je više nego lep gest mog poslodavca koji ću sigurno da pamtim celog života”, kaže za Rešetku Vitomir, dodajući da planira da sutra prošeta do trijumfalne kapije, a možda i poseti Luvr.

On već pet meseci radi kao vozač u Mitićevoj firmi “Kosta šped” koja se bavi drumskim prevozom tereta.

“Svaki gazda može samo da apoželi radnika kao što je Vitomir. Kada bih našao još trojicu tako požrtvovanih kao što je on, odavno bih bio milioner. Svakog radnika koji je na taj način odan poslu treba nagraditi. Ovo je bio gest dobre volje, ali i zahvalnosti. Ukoliko se Vitomir zadrži kod mene, evo, javno obećavam, spreman sam da mu kupim za dve godine rada automobile od par hiljada evra”, komentariše Gradimir Mitić.

O Mitiću smo već pisali, kao o bivšem osuđeniku i žestokom momku sa beogradskih ulica, koji se vratio u svoj rodni grad s namerom da otpočne normalan život, gde je otvorio čak dve firme u kojima upošljava 5 radnika.

Podsetimo, on je pre dve godine pokrenuo Nevladinu organizaciju “Novi život” za zaštitu građana sa krivičnim dosijeom.

„Ja sam konkurisao u Juri i Aptivu u Leskovcu, u mlekari, bio sam iskren, nikada nisam krio da sam u svojoj prošlosti imao problema sa zakonom, i automatski su mi vrata bila zatvorena. I šta mi je ostalo? Ništa! A imam suprugu i troje dece koje moram da prehranim. Da li treba ponovo da se vratim kriminalu i ulici?”, pita se, tvrdi, opravdano.

I dodaje da nema boljih radnika od bivših zatvorenika.

“To odgovorno tvrdim. Jer svi mi već prolazimo određene obuke i imamo svoje poslove u zatvoru. Mi tamo samo ne ležimo, kao što ljudi zamišljaju, već odrađujemo puno radno vreme.  Sa druge strane, svaki gazda neće imati lojalnije radnika od bivšeg osuđenika jer takav čovek samo želi da se vrati u normalan život. Jedino što je potrebno je da mu se pruži šansa”, navodi Mitić.

Možda je Mitić primer da od bivših zatvorenika nema boljih poslodavaca.